U 2021. godini COVID‑19 pandemija je širom sveta negativno uticala na sve delatnosti, pa i na primene IKT. Za većinu korisnika IKT‑a smanjena su sredstva za ulaganje u opremu i njihove primene. Na svetskom tržištu došlo je i do nedostatka IKT komponenti zbog smanjene proizvodnje u Aziji. Mnoge IT kompanije su registrovale pad prihoda i manji broj novih projekata. Da li su se i kako ovi trendovi odrazili u Srbiji?
Image may be NSFW.
Clik here to view.
Iz Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, koji je sačinilo Ministarstvo finansija, vidi se da je većina IT kompanija u Srbiji u 2021. godini sačuvala likvidnost i kadrove i da je zabeležen prosečan rast od oko 10 odsto. Ostvaren je razvoj novih aplikacija, posebno onih koje su neophodne u uslovima pandemije. U toku 2021. godine došlo je do rasta primena IKT opreme, porasta korišćenja aplikacija eUprave, eTrgovine, eBankarstva i razvoja niza novih aplikacija. Na primer, 2020. je u Srbiji bilo 2013 virtuelnih prodajnih mesta, a 2021. godine 2492 prodajna mesta.
Sveprisutni Internet
U 2021. 81,5 odsto domaćinstava u Srbiji koristilo je Internet a 76,7 odsto je posedovalo računar. Sve kompanije s više od 10 zaposlenih koristile su Internet i računare, a 85,4 odsto imalo je Web sajt. Evidentirano je 1,79 miliona pretplatnika fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu, što predstavlja 80 odsto od ukupnog broja domaćinstava. Ovi podaci pokazuju visok nivo primena IKT u Srbiji, i on je po obimu sve bliži proseku u Evropskoj uniji.
Kancelarija za IT i eUpravu uspešno je pratila aktuelne zahteve u borbi protiv COVID‑19 pandemije, što se pre svega videlo u razvoju i primeni aplikacija za prijavljivanje za vakcinaciju i izdavanju digitalnog zelenog sertifikata. Po brzini reagovanja i kvalitetu rešenja, Srbija je poslužila kao uzor mnogim zemljama.
Image may be NSFW.
Clik here to view.
Nastavljen je vrlo uspešan razvoj aplikacija za eUpravu i sada je za oko milion korisnika, preko portala eUprava, raspoloživo oko 900 aplikacija. Većina aplikacija omogućuje: informisanje o proceduri, podizanje obrazaca, online podnošenje zahteva, elektronsko potpisivanje dokumenata, elektronsko plaćanje taksi i u desetak aplikacija i dobijanje traženog dokumenta. Na taj način ogromno je umanjena potreba građana da dolaze na šaltere i lično donose i prenose informacije između organa uprave. Svi državni organi su povezani u državnu mrežu i kao ovlašćeni korisnici koriste raspoložive baze podataka.
Ulaganja u IT
IT tržište u Srbiji je u prošloj deceniji stagniralo na oko 70 evra po glavi stanovnika. U poslednje tri godine beleži se godišnji rast od oko 10 odsto. Procenjuje se da je 2021. IT tržište zabeležilo rast na oko 700 miliona evra. U uslovima pandemije kompanije su povećale nabavke i primene IKT‑a da bi smanjile manuelne operacije i ubrzale poslovanje. Takođe, ljudi zbog pandemije provode više vremena u stanovima, a neki i rade od kuće, pa je to uslovilo veće nabavke IKT opreme i rast IT tržišta. Najzad je i IT potrošnja u Srbiji dostigla 100 evra po glavi stanovnika.
Nastavio je da raste izvoz kompjuterskih usluga i on je od januara do oktobra 2021. iznosio 1.367.000.000 evra, odnosno 30 odsto više nego u istom periodu 2020. godine. Očekuje se da će 2021. izvoz biti oko 1,5 milijarde evra. Srbija je 2020. zauzimala 36 poziciju u svetu u izvozu kompjuterskih usluga i procenjuje se da će u 2021. godini napredovati za dve do tri pozicije, što je veliki uspeh.
IKT sektor se kandidovao da postane jedan od nosilaca razvoja i budućeg ekonomskog rasta digitalne Srbije
U Državni data centar u Kragujevcu uloženo je 30 miliona evra i 2021. godine počeo je da se koristi u radu eUprave, kao državna platforma za projekte veštačke inteligencije i druge državne projekte. Uspešno se realizuje projekat Povezane škole i na Internet je 2021. priključeno 22.000 učionica, što je ogroman doprinos stvaranju infrastrukture za digitalne učionice i efikasnije obrazovanje. Ministarstvo finansija pokrenulo je novi model fiskalizacije i uvođenje eFakture saglasno najnovijim tehnološkim mogućnostima, pa se očekuje povećanje efikasnosti i ekonomičnosti rada Poreske uprave.
Vlada Republike Srbije je proglasila informatizaciju jednim od svojih prioriteta i to se vidi u realizaciji usvojenih strateških dokumenata, ulaganju finansijskih sredstava u IKT i boljoj koordinaciji rada nadležnih organa. Vlada je obrazovala Savet za podsticanje digitalne ekonomije, inovacije i digitalizaciju poslovanja privrednih subjekata koji vrlo efikasno radi.
Moglo bi i moralo brže
Raste naučno‑tehnološki potencijal u oblasti IKT‑a i njega čine hiljade naučnih radnika i saradnika na fakultetima i naučnim institutima, 43.000 IT stručnjaka u 3.400 IT kompanija i više hiljada zaposlenih u startap kompanijama i naučno‑tehnološkim parkovima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. Dobitnici plaketa DIS za najbolje IT rezultate su poslednjih godina kompanije Myfitworld, AB Soft, Netico Solution, Tele Go, Kancelarija za IT i eUpravu, Comtrade…
Image may be NSFW.
Clik here to view.
Nabrajanje ostvarenih rezultata ne bi smelo da stvori euforičan utisak da postoje samo veliki IKT uspesi. U 2021. godini bilo je i dosta problema i nedostataka. Nisu usvojeni Zakon o elektronskim komunikacijama i Zakon o širokopojasnom Internetu. Digitalna transformacija poslovanja odvija se sporo i u uskom krugu privrede. Srbija je po indeksu mrežne spremnosti na 57. poziciji, što je pet niže nego u 2020. godini, jer su druge zemlje brže napredovale. Sve više nedostaju IKT kadrovi. Zaostaje se, najzad, u pripremama za uvođenje 5G mobilne mreže.
No, ukupno gledano, uprkos pandemiji, Srbija se po ostvarenim rezultatima u pogledu razvoja i primeni IKT‑a, sada ponovo svrstava u srednje razvijene zemlje. Zbog toga se i IKT sektor kandidovao da postane jedan od nosilaca razvoja i budućeg ekonomskog rasta digitalne Srbije.
Autor: Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije
The post Komentar: IKT uprkos pandemiji first appeared on PC Press.