Projekat digitalne restauracije srpske filmske baštine „Vip Kinoteka“ nastavlja se kroz digitalnu restauraciju još deset filmova koji su obeležili domaću kinematografiju. Produženje uspešne saradnje Jugoslovenske kinoteke i kompanije Vip mobile na važnom projektu u oblasti kulture, svečano je najavljeno na dan kada Jugoslovenska kinoteka proslavlja 70 godina postojanja, a Vip mobile 12 godina poslovanja u Srbiji. U naredne dve godine publika će moći da uživa u digitalnim verzijama još deset novih filmova, a prvi u nizu biće kultno delo Ljubomira Radičevića „Ljubav i moda“.

Zahvaljujući uspehu projekta u prethodnom periodu, saradnja nacionalnog filmskog arhiva i najmlađeg mobilnog operatora u Srbiji produžava se sa ciljem da klasici proglašeni za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja, ostanu sačuvani u dobrom kvalitetu slike i tona za ponovno prikazivanje na velikim platnima, generacijama koje dolaze.

„Projektom ’Vip Kinoteka’ započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskih klasika i izuzetno smo srećni što je Jugoslovenska kinoteka na tom putu pronašla pravog partnera – kompaniju Vip mobile – sa kojom nastavljamo saradnju, rekao je Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i dodao: „značaj digitalne restauracije filmskih klasika koji su obeležili jednu epohu ima izuzetan značaj – ovi filmovi sačuvani su za buduće generacije, a ujedno su spremni za prikazivanje pred domaćom, ali i stranom publikom čime dajemo doprinos promociji ne samo našeg filma nego i kulture uopšte i to i van granica naše zemlje. Filmom ’Ljubav i moda’, koji i nakon skoro šest decenija svi pamtimo po sjajnoj glumačkoj ekipi i muzičkoj numeri koja je i danas kao i tada jednako popularna, najavljujemo nastavak projekta.“

„Proces digitalizacije je visok prioritet u našem poslovanju. Usklađen sa našom posvećenošću društvu i kulturi, smatramo da je najprirodniji korak upravo nastavak ovog sjajnog projekta i saradnje sa ustanovom kakva je Jugoslovenska kinoteka. Vip mobile je mnogo puta pokazao da nove tehnologije koristi u službi napredovanja društva, i zaista nam je čast što smo deo tako važnog procesa za srpsku kinematografiju“, objasnio je Dejan Turk, generalni direktor Vip mobile i A1 Slovenija.

Digitalno restaurirani filmovi koji su premijerno prikazani u novom ruhu u više od 20 gradova širom Srbije su: „Ko to tamo peva“, „Kad budem mrtav i beo“, „Specijalno vaspitanje“, „Maratonci trče počasni krug“, „Lepota poroka“, „Varljivo leto“, „Nacionalna klasa“, „Petrijin venac“, „Miris poljskog cveća“ i „Tri karte za Holivud“.

Na svečanosti koja je održana u rezidenciji Francuske ambasade, uz prisustvo Njegove ekselencije, g. Frederika Mondolonija, ambasadora Francuske u Srbiji, potpredsednik kompanije Total za jugoistočnu Evropu, Pierre Duhot, predstavio je Priscilu Dubocage, novu izvršnu direktorku kompanije Total za tržišta Srbije, Slovenije i Hrvatske. Gospođa Dubocage će zvanično preuzeti obaveze izvršnog direktora od 1. jula 2019. Ona će naslediti  dosadašnju izvršnu direktorku, Almilu Acan Kahvecioglu, koja je postavljena na drugu poziciju unutar Total grupe.

Priscilia Dubocage stiže u Total HUB Balkans iz kancelarije kompanije Total u Keniji gde je na poziciji mrežnog menadžera uspešno vodila portfolio od 200 benzinskih stanica širom zemlje. Pre toga, od 2014. do 2017. gospođa Dubocage je bila na poziciji regionalnog menadžera prodaje u Francuskoj. Gospođa Dubocage poseduje master na polju sagorevanja, zagađenja i rizika po životnu sredinu.

Kao novi Total HUB Balkans izvršni direktor Priscilia Dubocage sa velikim zadovoljstvom prihvata izazov.“Kao izvršni direktor za Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku, nije samo moja dužnost, već i zadovoljstvo da održim jake i privilegovane odnose sa našim profesionalnim i privatnim kupcima, našim akcionarima i partnerima. Ponosna sam na priliku da nastavim sa razvojem planova koji su inicirani od strane moje prethodnice, Almile Acan Kahvecioglu, i najavim još više investicija kada je u pitanju obezbeđivanje originalnog proizvoda visokog kvaliteta, dok smo u isto vreme fokusirani na projekte društvene odgovornosti u cilju osnaživanja pomenutih odnosa i održavanja jake pozicije koju Total ima u regionu”, izjavila je Priscilia Dubocage.

Obraćajući se publici u Francuskoj ambasadi, Almila Acan Kahvecioglu se zahvalila kolegama u Total HUB Balkans na njihovom vrednom radu proteklih 5 godina. Istakla je značaj specijalizovanog Rubia kamiona i Total Quartz mreže auto servisa, što je projekat prepoznat globalno od strane kompanije Total prvim mestom na internom takmičenju za Inovacije na nivou Evrope, kao i od strane Francusko-srpske privredne komore, koja mu je dodelila Grand Prix 2018 nagradu. Na kraju,  u 2018. godini je ukupan promet Total Hub Balkana dostigao 27 miliona dolara.

Pierre Duhot, potpredsednik kompanije Total za Jugoistočnu Evropu, je za kraj istakao ukupni promet Total grupe u 2018. od 50 miliona dolara kada je u pitanju region Balkana, gde je Srbija doprinela sa 13 miliona dolara, Hrvatska sa 6 miliona, i Slovenija sa 28 miliona dolara.

Mehanizmi sprovođenja odluka Poverenika u poslednjih godinu dana praktično ne funkcionišu, te skoro trećina odluka kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije sprovedena. To je trend koji nas veoma brine, izjavila je juče Stanojla Mandić, zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Govoreći na obeležavanju 15. godišnjice rada Poverenika, Mandić je posebno izdvojila da brine to što neke delikatne informacije ostaju nedostupne javnosti. “Imali smo veliki napredak u zaštiti prava od formiranja Kancelarije 2004, imali smo uzlaznu putanju sve do poslednje tri godine, kada je zapažena stagnacija. Brine nas taj zastoj, naročito u pogledu sprovođenja odluka Poverenika, jer su oslabljeni mehanizmi izvršenja odluka. Procenat te pojave je nešto manje od 30%  u poslednjoj godini u odnosu na odluke Poverenika. Ono što još više brine je to što delikatne informacije ostaju nedostupne javnosti, kao što su informacije o investicijama, važnim državnim poslovima i raspolaganju javnim novcem. Mehanizmi sprovođenja odluka Poverenika u poslednjih godinu dana praktično ne funkcionišu“, rekla je Mandić. Takođe, ocenjeno je da je nužno usvojiti izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kako bi se otklonile prepreke vezane za izvršenje odluka.

„Za ovih 15 godina bilo je mnogo povreda prava, nezakonitih obrada podataka, prekomerne obrade, ali i zloupotrebe u političke svrhe. Rešili smo 73.000 predmeta, ali smo posebno ponosni na to što smo stekli poverenje građana, izgradili značajan kadrovski potencijal institucije, a dobili smo i mnoga formalna priznanja. Već punih pet meseci funkcionišemo bez Poverenika, očekujemo da proces izbora novog što pre bude okončan, ali ako budućnost zavisi od tima koji radi ove poslove – nema razloga za brigu. Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja su u proceduri, a nadamo se da najavljene promene neće ugroziti transparentnost jer te promene podrazumevaju izuzeće od primene Zakona koje bi se odnosile na državna preduzeća. Pred nama je početak primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i on nosi dosta izazova za institucije i organe vlasti, privredu, i mislimo da je nužno doraditi Zakon jer je on u ovoj formi neprimenjiv na neke institute našeg pravnog poretka“, rekla je Mandić.

Stanojla Mandić je podsetila da je 2004. donet Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, da je iste godine izabran prvi poverenik, a da je 2008, donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik dobio nove poslove. „Pošto smo bili prva nezavisna institucija, nije nas bilo u propisima o budžetu, o državnim službenicima, ni o kancelarijskom poslovanju. To je odvlačilo mnogo energije, pa i na štetu našeg posla. Zakon koji je donet je bio jako liberalan, ali nije bio odraz svesti o njegovoj potrebi, već ispunjenje obaveze koju je podrazumevalo članstvo u Savetu Evrope. Mogu reći da se Zakon brzo primio, da su građani shvatili koristi od te zakonske forme, ali su najviše koristi od njega zapravo imali civilno društvo i novinari, mediji“, navela je Mandić.

Marinko Radić, Generalni sekretar Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rekao je, osvrćući se na početak rada, da više od šest meseci Služba nije imala ni novac, ni prostorije, ni ljudstvo, a da je do 2009. Poverenik imao tri službenika. „Za uspostavljanje ovakvih prava 15 godina je zapravo kratak period. Mi koji na tome radimo smo zadovoljni, ali ovog prava, kao opšteg ljudskog prava, nikada nije dosta. Mnogo je izazova i mnogo je poteškoća, ali je to pravo našlo mesto u svesti naše javnosti, javnost nas prepoznaje, to će doprineti jačanju svesti, a to je zapravo najvažnije“, rekao je Radić.

Nevena Ružić, pomoćnica generalnog sekretara Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i koautorka monografije o 15 godina rada Poverenika, rekla je da je bilo jako teško monografijom predstaviti sve događaje, iskustva i rad ljudi u službi Poverenika, a zadržati nužan nivo objektivnosti i profesionalizma jer su monografije neretko rezultat subjektivnog doživljaja nečijeg rada. Međutim, bilo je jako lepo raditi na tome, staviti tačku na jedan period rada“, rekla je Nevena Ružić.

Značajnu ulogu u formiranju institucije Poverenika dao je i prvi poverenik Rodoljub Šabić koga je na tu funkciju birala Narodna Skupština u dva mandata. Oslanjajući se i na podršku i tuđa iskustva, Poverenik je ostvario kontinuiranu saradnju sa slovenačkim Poverenikom realizujući brojne projekte, obuke i posete. Stoga je na skupi dodeljena zahvalnica povodom ovakve saradnje slovenačkoj poverenici Mojci Prelesnik.

Stižu novi superkompjuterski giganti koji će pripadati eksaskalnoj (exascale) generaciji, što znači da će pri obradi podataka dostići brzinu reda 1018 flopsa. Za šta će se koristiti ta „eksa“ generacija?

Počev od dalekih šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada su se pojavili prvi superkompjuteri s nekoliko procesora, računarstvo visokih performansi prešlo je dug put i dostiglo nezamislivu brzinu obrade podataka – govori se o petaflopsima, pri čemu je 1 petaflop 1015 flopsa (floating point operations per second – broj operacija s pokretnim zarezom u sekundi). U ovoj godini na pomolu su novi superkompjuterski giganti koji će pripadati eksaskalnoj (exascale) generaciji, što znači da će pri obradi podataka dostići brzinu reda 1018 flopsa.

Pomeranje granica visokih performansi

Računarstvo visokih performansi (HPC – High Performance Computing) zasnovano je na paralelnoj obradi ogromne količine podataka. Na razvoju superkompjutera, radi se u Americi, Kini, Japanu i Evropskoj uniji. Konkurentska trka kompanija i organizacija koje se time bave često je dolazila u fazu usijanja. Odnos snaga ipak pokazuje dominaciju Amerike, mada su je 2010. na nekoliko godina skinuli s trona kineski superkompjuteri. Trenutno je najsnažniji kineski superkompjuter Sunway TaihuLight, koji se sa 125 petaflopsa nalazi na trećoj poziciji liste 500 najsnažnijih superkompjutera u svetu.

Za povratak Amerike na superkompjuterski tron, kao i za dugogodišnju vodeću poziciju, najviše zasluga imaju projekti koje je pokretalo američko Ministarstvo energetike i nacionalne laboratorije u kojima su ovi giganti locirani (ORNL – Oak Ridge National Laboratory, Argonne National Laboratory, i LLNL Lawrence Livermore National Laboratory). Od 2005. godine u Nacionalnoj laboratoriji Oak Ridge napravljeni su Jaguar, Titan i Summit i svaki od njih je bio najsnažniji superkompjuter u svoje vreme. Na poslednjoj listi najsnažnijih superkompjutera, od novembra 2018, prva dva mesta pripadaju američkim mašinama (Summit – ORNL i Sierra – LLNL), a u prvih 10 ima ih ukupno pet iz Amerike.

Bliska integracija veštačke inteligencije sa analitikom podataka, modeliranjem i simulacijom drastično će skratiti vreme otkrića automatskim prepoznavanjem uzoraka u podacima i vođenjem simulacija izvan granica tradicionalnih pristupa

Petaskalna generacija superkompjutera otpočela je 2008. godine. Najavljeno je da će za dve godine uslediti i prvi superkompjuteri eksaskalne generacije. Najpre je u martu ove godine najavljen superkompjuter Aurora, koji će računati 1 eksaflops. U očekivanju Aurore, čitava javnost bila je iznenađena u maju pojavom novog konkurenta, sistema Frontier, koji će dostići još veću brzinu – 1,5 eksaflopsa. Oba superkompjutera trebalo bi da budu u potpunosti realizovana u 2021. godini.

Aurora i Frontier

Realizacija prvog najavljenog eksaskalnog superkompjutera Aurora otpočela je marta ove godine potpisivanjem ugovora američkog Ministarstva energetike i Nacionalne laboratorije Argonne pored Čikaga sa Intel‑om kao najvećim isporučiocem čipova za data centre i kompanijom Cray, specijalizovanom za ultrabrze kompjutere. Ugovor je vredan više od 500 miliona dolara.

Dva meseca nakon toga, 7. maja, kao deo Exascale Computing Project‑a, napravljen je novi ugovor američkog Ministarstva energetike i kompanija AMD i Cray za izgradnju superkompjutera Frontier u ORNL, u državi Tenesi. Po ugovoru, u razvoj sistema i tehnologija biće uloženo više od 600 miliona dolara. Ugovor uključuje finansiranje razvoja tehnologije, nekoliko sistema za isporuku u početku projekta, glavni Frontier sistem i višegodišnju podršku sistemu.

Ova dva eksaskalna superkompjutera potvrdiće lidersku poziciju Amerike u računarstvu visokih performansi i veštačkoj inteligenciji. Aurora će biti pet puta, a Frontier 7,5 puta brži od trenutno najsnažnijeg superkompjutera u svetu Summit‑a, koji ima snagu od 200 petaflopsa (0,2 eksaflopsa). Oba sistema su proizvod iste saradnje i bazirana su na kombinaciji tradicionalnih procesora sa grafičkim procesorskim jedinicama za ubrzavanje performansi naučnih superkompjutera, pristup koji je razvio i uspešno demonstrirao ORNL (zajedno s partnerima). Razlika je u primeni procesorskih jedinica dva stara rivala – Intel‑a i AMD‑a.

Najsnažniji i najbrži

U Frontier, kao budući najsnažniji i najbrži superkompjuter, biće ugrađene nove tehnologije kompanija Cray i AMD, koje će omogućiti eksaskalnu eru superkompjutera. Nju karakterišu, kako kaže predsednik i generalni direktor Cray‑a Peter Ungaro, intenzivno radno opterećenje podacima i konvergencija modeliranja, simulacije, analitike i veštačke inteligencije u oblasti naučnih istraživanja, inženjeringa i digitalnih transformacija.

Frontier će biti sastavljen od više od stotinu Cray‑ovih novih Shasta sistema (čvorova) za superkompjutersku arhitekturu sa Slingshot tehnologijom povezivanja (mrežne strukture). Svaki čvor imaće jedan interkonekcioni mrežni port Cray Slingshot za svaku grafičku jedinicu s pojednostavljenom komunikacijom između GPU‑a i mreže, kako bi se omogućile optimalne performanse za računarstvo visokih performansi reda eksaflopsa i veštačku inteligenciju.

Čvorovi sistema bazirani su na AMD‑ovim EPYC procesorima i Radeon Instinct grafičkim jedinicama upravo dizajniranim za eksaskalno superračunarstvo. Podržavaju ubrzanje 4:1 (četiri grafičke jedinice povezuju se s jednim procesorom). Zahvaljujući tome, uz pomoć napredne veštačke inteligencije, sva ta snaga biće usmerena ka rešavanju naučnih zadataka koji zahtevaju obradu ogromne količine podataka.

U Frontier, kao budući najsnažniji i najbrži superkompjuter, biće ugrađene nove tehnologije kompanija Cray i AMD, koje će omogućiti eksaskalnu eru superkompjutera

Da bi sve te performanse bile pogodne za korišćenje, Cray i AMD zajedno dizajniraju i razvijaju poboljšane optimizovane GPU programske alate. To će uključiti nove mogućnosti u Cray programskom okruženju i AMD‑ovoj ROCm platformi (Radeon Open Compute Platform) kao softverskoj podršci za Radeon grafičke jedinice radi ubrzanja.

Zadaci eksa generacije

Očekuje se da će superkompjuteri eksa generacije biti najsnažniji superkompjuteri namenjeni naučnim primenama i inovacijama. Bliska integracija veštačke inteligencije (AI) sa analitikom podataka, modeliranjem i simulacijom drastično će skratiti vreme otkrića automatskim prepoznavanjem uzoraka u podacima i vođenjem simulacija izvan granica tradicionalnih pristupa.

Na taj način biće omogućen napredak u brojnim granama nauke, kao što su sistemska biologija, nauka o materijalima, proizvodnja energije, nacionalna i energetska sigurnost, ekonomska konkurentnost, 3D štampa i nauka o zdravstvenim podacima. Podrazumeva se i primena za istraživanje novih tehnologija veštačke inteligencije, simulacije klimatskih modela, gradivnih delova atoma, genoma i drugih važnih naučnoistraživačkih problema. Jedna od najvažnijih funkcija biće i simulacija nuklearnih eksplozija.

U naredne dve godine, do pojave Aurore i Frontier‑a, očekujemo da će eksaskalna trka oko superkompjuterskog trona iz dana u dan postajati sve intenzivnija. Dve godine su duge, u laboratorijama širom sveta se vredno radi, pa svakako ima mesta i za pojavu novih konkurenata…

Autor: Nadežda Veljković

Ericsson je bio domaćin vodećeg tehnološkog događaja, ”Barcelona Unboxed”, u Beogradu gde su se prikazivale najnovije inovativne tehnologije lansirane na Svetskom mobilnom kongresu 2019. godine – od 5G platforme do konceptualnog proizvoda pristupnih radio mreža pod nazivom Radio Stripes i novih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju koja su spremna da već danas budu primenjena u društvu.

Generalni direktor Ericssona u Srbiji, Antonio Passarella, je izjavio: „Ericsson je već dugi niz godina ključni deo ekosistema telekomunikacija – koji donosi usluge prenosa glasa i podataka milionima pretplatnika u Srbiji. Mi smo prvi na tržištu koji donose rešenja koja omogućavaju mrežama današnjice da sa lakoćom evoluiraju u mreže sledeće tehnološke generacije. 4G je osnova 5G i Ericsson je već sada spreman da pomogne operatorima u Srbiji da prođu tranziciju od 4G do 5G neprimetno.”

Ericsson je takođe prezentovao svoje Radio System rešenje koje provajderima komunikacionih usluga nudi kompletnu platformu za izgradnju pristupnih radio mreža (RAN) najboljih performansi sa optimalnom modularnošću kako bi se osigurao najmanji TCO (total cost of ownership). Ericsson Radio System je 5G-spreman od 2015. godine i omogućava neprimetnu, brzu i ekonomičnu migraciju sa 4G na 5G, omogućavajući operatorima da puštaju servise zasnovane na novim tehnologijama i brzo povećavaju 5G pokrivenost. Takođe može da se koristi za 5G NR uz daljinsku instalaciju softvera. Ovo znači da smo našim korisnicima širom sveta već isporučili više od 3 miliona radio jedinica spremnih za 5G.

Prema novom ConsumerLab izveštaju, 5G Consumer Potential, korisnici pametnih telefona kažu da su voljni da plate 20% više za usluge pete generacije, dok je polovina korisnika koji prvi prihvataju inovacije spremna da plati 32 odsto više. Međutim, 4 od 10 od ovih potrošača očekuje nove korisničke primene i modele plaćanja, kao i bezbednu 5G mrežu pored dosledno stabilnog pristupa internetu velike propusne moći.

Ericsson je na Barcelona Unboxed događaju takođe demonstrirao svoj novi Ericsson Operations Engine koji koristi veštačku inteligenciju da dinamički dodeli resurse i omogući dosledan kvalitet u celoj mreži. Ericsson Operations Engine koristi i metodologiju zasnovanu na mrežnim podacima da obezbedi pokrivanje, performanse i pouzdanost za korisnike, imajući u vidu servisne umesto mrežnih KPI-eva (Key Performance Indicators). Ericsson takođe istražuje koncept baznih stanica koji bi omogućio zaista potpunu povezanost. Ericsson Radio Stripe je vizionarski dizajn mobilnih mreža koji je super-distribuiran i ima potencijal da isporuči robusne veze visokog kvaliteta dok uporedo omogućava lako i fleksibilno proširenje mobilnih mreža.

Povodom obeležavanja Evropske nedelje održivog razvoja Ericsson prikazuje svoj Digital lab program koji predstavlja podršku ciljevima održivog razvoja a naročito četvrtom cilju koji omogućava inkluzivno, pravedno i kvalitetno obrazovanje i promociju prilika za učenje tokom celog života koje su ravnopravne za sve. Digital lab demo i tim u Srbiji imaju za cilj da ohrabre mlade studente prilikom njihovog provog susreta sa programiranjem, robotikom i veštačkom inteligencijom da izgrade digitalne veštine za budućnost.

Ericsson Spectrum Sharing

Ericsson Spectrum Sharing je ključna mrežna funkcija koja omogućava neprimetno uvođenje 5G na postojećim 4G frekevencijama u mreži servis provajdera, dok uporedo obezbeđuje najbolje moguće iskorišćenje njihovog spektra i postojeće infrastrukture. Uz jednostavnu instalaciju softvera operato ri će moći da aktiviraju 5G na svojoj postojećoj Ericsson Radio System infrastrukturi (radio i RAN računarska oprema) koju smo počeli da isporučujemo još 2015. godine. Ovaj demo pokazuje koliko je jednostavno da se pređe sa sigle na mixed mode konfiguracije zahvaljujući Ericsson Spectrum Sharing funkciji.

Mixed Reality budućnost

Ova demonstracija daje “uživo” prikaz uvećane stvarnosti digitalnog brata blizanca pravog grada, uključujući animaciju vremenskih prilika, transporta, itd. U minijaturnom gradu se stavlja akcenat na nekoliko budućih zgrada u postojećem gradskom pejzažu. Na pojedinim mestima u gradu može da se zumira i vidi slika od 360 stepeni pomešane stvarnosti pravog grada. Ovaj demo je ultra-realističan prikaz mixed reality, i omogućen je zahvaljujući nastanku 5G ekosistema više industrija, edge računarstva, autonomnih vozila, veštačke inteligencije i mobilnih uređaja.

Industrija Data Centara se brzo razvija. Svi su u potrazi za Svetim gralom digitalne revolucije, transformacije i digitalnog poslovanja i digitalnog života – data centrom koji će obezbediti brzinu (latency), pouzdanost (reliability) i dostupnost (availability)!

Pričam o ova tri imperativa već godinama. Konačno je aktivna oprema uspela da tehnološki sustigne kablovske sisteme i brzine koji se mogu propustiti kroz bakar i/ili optiku su sada realne. Sećam se kolega njihovih pitanja „pa zar ti stvarno misliš da će ta tehnologija da dođe i to tako brzo“. Nisam se opirao i pravdao, dokaz je da sad živimo Gigabit Internet do kuće. A kad komercijalno dođu Wi‑Fi 6 i 5G, uslediće istorijska promena i verovatno neću čekati pola sekunde koliko prođe kad prstom pritisnem za neki servis na mobilnom telefonu, dok on obiđe pola oblaka i pola sveta… Da, počeo je da mi smeta taj latency.

Nekada smo se trudili da izdamo pod zakup jedan rack u data centru, a u SAD se danas iznajmljuju čitave hale

Okrugli centar

Nove stvari dolaze čak i brže nego što smo navikli. Edge je već uveliko u punoj funkciji i za nekoliko godina nećemo moći bez njega. Okrugli DC je ideja i patent jedne američke kompanije koja je iz proizvodnog domena svog patenta otišla drugom putanjom i sad prilagođeni DC koristi u svojim CoLo objektima u Severnoj Americi. Sjajna kombinacija.

Okrugli DC se sastoji od kružno postavljenih rekova koji su zadnjom stanicom povezani u centar kruga. U centru se nalazi sistem za odvođenje toplog vazduha – kvazi hot aisle. Sekcije su modularne, ima ih šest, mogu se odojiti od jezgra radi bilo koje intervencije. Sadrže 92 senzora i maksimalno mogu podržati 150 kW (da 150 kW u tako malom prostoru). Za postavljanje i puštanje u rad potreban je jedan dan. I dok glavni eksperti iz te kompanije smišljeno rade i propovedaju new tech svaki dan, dok u svojim colo centrima štampaju „zelembaće“, jedna druga grupa entuzijasta radi nešto sasvim drugo.

DC ili AC

To drugo je skoro tradicionalno, ali i nije, isto kao i ovo prethodno: DC, odnosno jednosmerna struja. OCP (Open Compute Project), osim što svoj dizajn i pristup bazira na odbacivanju nepotrebne opreme, napaja servere jednosmernom strujom sa zadnje šine rack‑a. OCP rekovi su široki 21“, a u skorije vreme i 19“. Prvi koji je komercijalno shvatio igru i zaplivao u more OCP‑ja je čuvena nemačka kompanija Rittal. Sinonim za kvalitet rekova, UPS‑ova, kabliranja i ostale DC infrastrukture.

OCP je stari hardver optimizovao, učinio efikasnijim i skalabilnijim. De facto su ponovo izmislili toplu vodu – njihovi serveri imaju sve konektore s prednje strane, sve komponente su hot swap i nema viška ni PCI‑E, ni VGA… ničega što ne služi svrsi. Nema ni konverzije iz AC u DC… još jedan pogodak. Počelo je 2009 u trenutku kad je FB eksponecijalno rastao. 2011 odlučili su da podele ideje sa ostatkom sveta i, u saradnji sa firmama Intel i Rackspace lansirali su OCP. Od tada teče era white box uređaja.

Okrugli DC se sastoji od kružno postavljenih rekova koji su zadnjom stanicom povezani u centar kruga. U centru se nalazi sistem za odvođenje toplog vazduha

Na DC sceni izdvojili smo neke segmente ili tipove. Jedni su WholeSale‑Colo igrači, drugi se zovu Hyperscaler‑i. Ovi prvi se vode modularnim trendom, imaju tipske objekte (shells) koje postavljaju gde god vide dobru priliku. Ovi drugi se bave mega objektima izuzetne efikasnosti, govorimo o redu veličine 6 MW. Šest megavata je u nas Srbalja solidan DC, a samo pre pet godina nam je 20.000 kvadratnih metara i 10 MW bilo wow.

Hibridni oblak

I dalje je trend sa se dragulji čuvaju kod kuće, pa se tako i u DC industriji stvorio hibridni oblak. To na kraju stvara veliku priliku, za retail ili wholsale colo provajdere, jer pre ili kasnije sve će otiči u public cloud. Hyperscale cloud provajderi spremno očekuju taj bum, penjanje sa 6 ZB 2016. godine na 19 ZB do 2021. godine. Ako nije rat formata, onda je rat velikih i malih. Na kraju – sve za profit.

Autor: Miodrag Kovanović

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Data centrima. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.

Uvođenje 5G tehnologije izazov je za svako društvo, pa i Srbiju, a iz RATEL-a najavljuju da bi 2020. trebalo da bude pripremljena aukcija spektra za 5G. U tom smislu Srbija ne kasni za Evropom gde, takođe, taj posao neće biti tako brzo završen, kaže direktor RATEL-a Vladica Tintor i naglašava da nije pitanje da li je i ko je brži u toj trci za uvođenje nove, pete generacije mobilne telefonije, nego je pitanje ko je tržišno spremniji da tu tehnologiju iskoristi.

“Samo uvođenje 5G tehnologije da bi se uvela nema toliko smisla zato što građani inače sada imaju kvalitetnu uslugu. Ukoliko je privreda spremna da prihvati tu transformaciju, ono što i Vlada Srbije priča, a to je digitalizacija, što se pre to bude uradilo, 5G tehnologije će imati smisla,” rekao je Tintor.

Navodi da su krajem prošle i u toku ove godine mnoge evropske zemlje imale ili će imati aukcije po pitanju spektra za 5G. RATEL će, kaže, zajedno sa drugim državnim institucijama omogućiti da aukcija bude spremna za sledeću godinu, ali i navodi da to neće biti jedini dovoljan uslov da se 5G tehnologija u pravom smislu implementira u Srbiji. Kako je rekao, ipak mobilni operatori plaćaju velika sredstva za te licence i oni imaju određena očekivanja za povrat investicije.

“Neke zemlje su iz čiste trke krenule u 5G tehnologije da bi mogle da kažu, eto mi smo prvi, drugi, a da prosto samo tržište za to još uvek nije spremno,” kaže Tintor.

Ispričao je da svaka nova generacija mobilne telefonije nosi sa sobom neku mističnost, a u slučaju 5G najveće nerazumevanje je u tome šta podrazumeva. Kada se, dodaje, pojavila druga generacija mobilne telefonije omogućavala je i prenos glasa i SMS poruka, a sa trećom generacijom je uključen i internet.

“Sa četvrtom generacijom koju danas koristimo taj internet je na sasvim zadovoljavajućem nivou i postavlja se pitanje šta je ono što krajnji korisnik dobija sa petom generacijom. Peta generacija mobilne telefonije ima potpuno drugačiji poslovni model u odnosu na prethodne generacije,” naveo je Tintor.

Objasnio je da su se prethodne generacije mobilne telefonije isključivo bazirale na korisničko iskustvo u telekomunikacionom smislu, te da će svakako peta generacija imati taj segment jako značajan u smislu još bržeg interneta, još kvalitetnije usluge i mogućnosti da korisnici televizijski program na mobilnom telefonu gledaju u realnom vremenu.

Međutim, dodaje, poslovni model je takav da je ideja da se u telekomunikacioni sektor “uvuku” mnogi drugi sektori. Navodi kao primer i oblast poljoprivrede, gde se automatski meri kvalitet zemlje, sagledava šta je potrebno zemlji, kad u kom trenutku navodnjavati. Tu je, dodaje, isto tako neophodna određena telekomunikaciona infrastruktura koja će to da podrži.

“Tih primera je mnogo više i praktično kroz te segmente ideja je da 5G tehnologija bude jedna platforma koja će da omogući komunikacije u različitim sektorima,” kaže Tintor i objašnjava da je na taj način poslovni model potpuno drugačiji u odnosu na prethodne generacije.

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…

Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…

Smart tehnologije

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.

„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.

Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.

Cargill, globalni proizvođač hrane, kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje. Na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju

Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.

Projekti i izazovi

Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.

Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.

U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.

Procenjuje se da će tržište pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope

Magično mastilo

U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.

Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.

U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.

Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Autori: Prof. dr Srđan Krčo i Spasenija Gajinov

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Poljoprivredi. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.

Kompanija Samsung je objavila novi 27-inčni CRG5 (C27RG5) monitor, namenjen ljubiteljima video igara. Dolazi sa inovativnim funkcionalnostima, uključujući osvežavanje od 240 Hz i kompatibilnost sa NVIDIA G-SYNC tehnologijom što je moćna kombinacija neprikosnovenog kvaliteta slike i brzine potrebne za intenzivne video igre.

Samsungov 27-inčni monitor CRG5 ima zakrivljenost ekrana od 1500R, a u kombinaciji sa brzinom osvežavanja preko 240 Hz RapidCurve tehnologija eliminiše kašnjenje slike u potpunosti na ekranu. Poseduje potvrdu kompanije NVIDIA da ispunjava sve zahteve za kvalitet slike za kompatibilnost sa G-SYNC tehnologijom, a donosi neometano igranje igara bez cepanja slike i sa niskom latencijom tokom bilo koje scene u igri, a sve to u 1920×1080 rezoluciji.

Ovaj monitor nudi dublje crne i svetlije bele boje sa kontrastnim odnosom od 3000:1, čime obezbeđuje prikazivanje najfinijih detalja, čak i u najsvetljiim i najtamnijim scenama određene igre. CRG5 ima zakrivljeni ekran sa panelima sa vertikalnim poravnavanjem. Igrači mogu da odaberu neku od prethodno programiranih kombinacija podešavanja za bilo koji žanr video igara sa digitalnog menija na ekranu, a za naprednija podešavanja prema ličnom nahođenju, korisnici mogu da kreiraju do tri odvojena profila.

CRG5 će biti predstavljen na sajmu video igara PC Gaming Show, a prenosiće se uživo na servisu Twitch 10. juna, dok će biti dostupan širom sveta od septembra 2019. godine.

Ono što je na nekim drugim meridijanima odavno postala svakodnevnica, konačno postaje dostupno i kod nas. ASUS je prvi proizvođač laptopova koji je omogućio kupcima u Srbiji da kupuju njegove proizvode direktno kroz ASUS e-Shop. ASUS e-Shop omogućava potencijalnim kupcima da u samo nekoliko koraka odaberu i naruče željeni laptop. Možete ga koristiti već od danas, na adresi https://www.asusplus.rs/rs/eshop

Brojne pogodnosti

Pogodnosti koje donosi ASUS online prodavnica su brojne. Pre svega, korišćenjem ASUS e-Shopa kupci u Srbiji ostvaruju direktan kontakt sa proizvođačem, što donosi dodatnu sigurnost u pogledu porekla i kvaliteta uređaja. Svi modeli su pažljivo odabrani, a u ponudi će biti i ekskluzivnih modela koji se neće moći naći nigde drugde na našem tržištu. Prve kupce u ASUS internet prodavnici čekaju produžena garancija i pokloni, a tu su i popusti.

U korak sa svetskim trendovima

„Prateći svetske trendove, u želji da kupcima ASUS laptopova omogućimo najbolje korisničko iskustvo, odlučili smo da otvorimo ASUS e-Shop i na taj način podignemo kvalitet usluge u Srbiji na najviši mogući nivo“ – izjavio je Aleksandar Stojanović, direktor ASUS predstavništva za region Balkana.

Ukoliko ste razmišljali o kupovini laptopa, trenutak je da posetite ASUS e-Shop na zvaničnoj adresi i iskoristite sve pogodnosti koje nudi.

Besplatno specijalno izdanje Poljoprivreda 2019 možete pronaći u našoj digitalnoj čitaonici, ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.

Saznajte koja je razlika između digitalizacije poljoprivrede i precizne poljoprivrede, i gde smo mi stigli u ovoj priči. Kako primeniti ove procese, i može li se danas bez njih?

U specijalu Poljoprivreda 2019 možete pročitati i:

• Koji su sve benefiti precizne poljoprivrede
• Kako optimizacija proizvodnje po zonama dovodi do željenih rezultata
• Savetodavne usluge Laboratorije za preciznu poljoprivredu
• Kako izgleda pravi ERP za agrobiznis
• Automatizacija sistema protivgradne zaštite
• Biljke, voće, povrće i srodni proizvodi – na pijaci i/ili Web-u

Excel 2019, u verziji koja stiže u okviru Office 365 paketa, donosi nove tipove podataka: stocks (akcije) i geography. Da vidimo kako se naša tabela i rezultujući izveštaji rasprostiru po globusu…

Ako ćemo pošteno, Excel se nije suštinski menjao već godinama, a jedna od njegovih osobina jeste da su tekst i brojevi jedini tip podataka koje on podržava. Svi ostali (izvedeni) tipovi samo su drugačije formatirani brojevi. Excel 2019, odnosno verzija koja stiže u okviru Office 365 pretplate, u ovom pogledu donosi novine i nudi nam dva nova tipa: Stocks (akcije) i Geography (geografski podaci). Pošto je mala verovatnoća da će neko od vas mešetariti na berzi, podatke o akcijama samo ćemo spomenuti, a prvenstveno ćemo govoriti o geografskim podacima i njihovoj primeni.

Tabela i mapa

Za početak ćemo na praznom radnom listu kreirati kolonu s nazivima nekoliko gradova, npr. Beograd, Zagreb, Sarajevo, Podgorica, Skoplje, Budimpešta i Beč. Ako selektujemo ove podatke, pa na Data ribonu kliknemo na ikonu Geography, odredićemo gradove kao geografske pojmove. S leve strane njihovih naziva pojaviće se ikona koja podseća na mapu, što govori da je to sada geografski tip podataka, a pri vrhu tabele još jedna koja omogućava dodavanje novih kolona. One predstavljaju geografske odrednice koje su na neki način povezane sa izabranim gradom, a mogu biti: skraćeni naziv, država, vremenska zona, geografska širina, geografska dužina, površina, broj stanovnika… Izborom neke od ovih opcija pojaviće se dodatna kolona koja prikazuje željene podatke.

Dopunske geografske odrednice mogli smo da dodamo i ručnim putem. Ako se pozicioniramo na ćeliju C2, a zatim unesemo adresu ćelije A2, u kojoj se nalaze geografski podaci, pa nakon toga tačku, biće nam ponuđene opcije pomenute u prethodnom pasusu. Ako ukucamo A2.Population, u ćeliji će se prikazati broj stanovnika u gradu čije je ime u ćeliji A2. Prostim kopiranjem ove formule možemo da prikažemo broj stanovnika i za preostale vrednosti u tabeli.

Šta bi se dogodilo da smo kao naziv grada uneli neki neodređen pojam, npr. reč „Mala“? U tom slučaju, nakon što ćeliju definišemo kao geografski podatak, levo od naziva bi se pojavila ikona sa znakom pitanja. Klikom na ovu ikonu, s desne strane prozora otvara se meni s nazivom Data Selector. U meniju Excel će nam ponuditi nekoliko geografskih odrednica širom sveta. Možemo da izaberemo neku od njih, a možemo i da dopunimo uneti pojam pa npr. napišemo „Mala Krsna“. Verovali ili ne, Excel će je pronaći! Za pretraživanje geografskih pojomova koristi se sajt Wikipedia, valjda zato što sadrži detaljnije podatke nego Bing mape. Ako ste radoznali, možete da pregledate dodatne detalje u vezi s ovim pojmom i saznate da je Mala Krsna mesto u Srbiji, nedaleko od Smedereva, u Podunavskom okrugu. Klikom na Select dodajemo ovaj grad u tabelu, a dalje možemo da na osnovu njega generišemo lokaciju, površinu, broj stanovnika…

Umesto naziva gradova, mogli bismo da kreiramo i kolonu s nazivima država. Ako ih odredimo kao geografske podatke, videćete da Excel nudi mnoštvo drugih statistika. Iz radoznalosti, izabrali smo GDP i Leaders pa smo dobili podatke koje možete da vidite u tabeli. Jedino za Bosnu i Hercegovinu nema podataka o predsedniku i premijeru, verovatno nisu ažurirani, pa Excel nije mogao da ih pronađe. U tom slučaju javiće se poruka o grešci „#FIELD“.

Podaci na sve strane

Excel 2019 poseduje i novi tip grafikona koji se zove Filled Chart. Ako iz Insert ribona odlučimo da dodamo ovaj grafikon, za selektovane nazive država i podatke o GDP, moći ćemo da vidimo kako je bruto nacionalni dohodak raspoređen po zemljama u regionu. On prikazuje podatke tako što površinu država popunjava određenom bojom, tako što je intenzivnije popunjena površina države s većim GDP‑om. Ništa spektakularno, ali korisna ilustracija malopre prikazanih podataka.

Za kraj, kreirali smo novu tabelu u koju smo upisali nazive nekoliko najvećih svetskih IT kompanija. Ako ih označimo, pa u Data ribonu izaberemo opciju koja ih definiše kao Stocks podatke, na sličan način moći ćemo da dođemo do statistika koje su zanimljive onima što trguju na berzi.

Umesto zaključka, rekao bih da su ovo zanimljivi noviteti. Ipak, čini mi se da je ovo tek početak i da će ubuduće Excel iznedriti i neke nove načine da posmatramo i analiziramo podatke. Budimo strpljivi…

Autor: Slavko Vujnović

Za rođendan obično slavljenici dobijaju poklone, ali ITAcademy za svoj jubilej organizuje nešto drugačiju proslavu. U rođendanskoj nedelji ITAcademy poklanja čak 40% popusta na cenu upisa, a svi koji se prijave do 16. juna dobijaju i bonus – paket koji vam omogućava da nakon završetka jednogodišnjeg programa besplatno nastavite sa usavršavanjem kad god se za tim ukaže potreba.

Broj upisanih po rođendanskim uslovima je ograničen, zato požurite i što pre rezervišite svoje mesto. Više informacija o tome kako da preuzmete poklon od ITAcademy saznajte putem ovog linka.

Najbrži put za dobijanje odlično plaćenog posla u IT sektoru

Školovanje na ITAcademy namenjeno je svima koji žele da ostvare uspeh i steknu praktična znanja i veštine koji će im osigurati visokoprofitabilnu IT karijeru. Polaznici ITAcademy mogu da izaberu neki od šest programa i za godinu dana, bez obzira na nivo prethodnog znanja, postanu stručnjaci iz oblasti programiranja, administracije mreža, dizajna, IT poslovanja, 3D dizajna i CAD-a i razvoja mobilnih aplikacija.

Program ITAcademy ovlašćen je od strane Odeljenja za međunarodne ispite prestižnog Cambridge univerziteta, a nakon školovanja polaznici stiču sertifikate koji im obezbeđuju zaposlenje na nekim od najplaćenijih pozicija današnjice. U zavisnosti od želja i mogućnosti polaznika, nastava se odvija na dva načina: tradicionalno – učenjem u učionici, i putem interneta – učenjem na daljinu, pa je tako usavršavanje za IT zanimanja dostupno i onima koji zbog obaveza nemaju vremena da redovno pohađaju nastavu.

Nekadašnji polaznici ITAcademy već uveliko rade najperspektivnije poslove i zarađuju visoke i sigurne plate. Za samo 12 meseci to možete i vi, a sve što je potrebno da uradite jeste da se prijavite za školovanje na ITAcademy.

Školovanje kakvo ne pruža nijedna druga ustanova

Ono što školovanje na ITAcademy čini jedinstvenim jesu brojni edukativni servisi koji vam pomažu da ostvarite uspešnu karijeru. Tako, zahvaljujući saradnji ITAcademy sa Novom Iskrom i drugim regionalnim IT HUBovima, polaznici nastave u Beogradu dobijaju besplatno 100 radnih sati u ovim coworking prostorima za razvoj freelance karijere i startup biznisa.

Na ITAcademy dobijate i mogućnost da potupno besplatno usavršite svoje znanje engleskog i nemačkog jezika, što vam može omogućiti da sarađujete sa stranim klijentima i da radite svuda u svetu.

Nakon završenog jednogodišnjeg školovanja, ITAcademy polaznici imaju i mogućnost da obavljaju stručnu praksu u nekim od najprestižnijih IT kompanija na tržištu, jer kroz Centar za razvoj karijere (CCD) ITAcademy na različite načine poslovno sarađuje sa preko 300 uspešnih regionalnih kompanija. Pritom, ovo su samo neki od dodatnih benefita koje školovanjem na ITAcademy dobijate potpuno besplatno.

Preuzmite svoj poklon za sigurnu budućnost

Podsećamo, rođendanska akcija ITAcademy traje do 16. juna. Ako i vi želite da sledeće godine zarađujete na najplaćenijim IT poslovima, sada je pravi trenutak da načinite prvi korak. Iskoristite fantastičan popust od 40% popusta na cenu upisa i po najpovoljnijim uslovima postanite vrhunski IT stručnjak.

Broj mesta za upis po rođendanskim uslovima je ograničen, zato ne čekajte – odmah se prijavite i osigurajte sebi uspešnu budućnost.

Bavljenje IT infrastrukturom, od toga više od 15 godina u finansijskom sektoru u Srbiji, pruža jedinstvenu priliku da se iz prvog reda prati razvoj disk storage rešenja i njihova primena u konkretnim poslovnim aplikacijama, da sa učestvuje u izboru, implementaciji, eksploataciji, zameni, unapređenju u „živim“ i zahtevnim produkcionim okruženjima

Razvoj procesora bio je uvek u prvom planu, što zbog marketinga što zbog licenciranja poslovnog softvera (neretko na bazi procesorskih jezgara ili broja celih procesora), a disk storage rešenja neretko su bila u zapećku. Međutim, svako ko se iole bavio dizajnom data centara i hardverskim rešenjima za savremene poslovne aplikacije, zna da je tajna upravo u balansu svih komponenti koje učestvuju u procesima kako transakcionih, tako i analitičkih i drugih poslovnih rešenja. Koja je to mera, koliko jezgara s koliko radne memorije, koji lokalni diskovi za podizanje operativnog sistema ili hipervizora, koji disk storage podsistem, s kojim interfejsima – sve su to bila pitanja od milion dolara (ili najmanje par stotina hiljada, koliko već dugo koštaju tzv. enterprise sistemi).

Biznis će od razvojnog tima tražiti funkcionalnosti skladištenja i čitanja sve više i više podataka i to za sve kraće vreme

A pitanje koje se nameće svakom IT menadžeru, infrastrukturnom arhitekti, sistem administratoru jeste: šta je ono što će mi za planirani budžet doneti najbolje rezultate, i što će biti aktuelno za pet ili sedam godina (koliko je već knjigovodstvo zamislilo da traje amortizacija te opreme)? Dodatno, koja tehnologija je aktuelna, koja će animirati administratore, koji ionako (zbog dugogodišnjeg pritiska na broj zaposlenih) rade mnogo poslova i ne stižu da se specijalizuju u dovoljnoj meri za tehnologije koje se pojavljuju skoro svakodnevno? NVMe je u svetu disk storage rešenja upravo to nešto novo, nešto što tehnološki ima smisla, nešto što zaokružuje u potpunosti malu revoluciju koju su nam SSD drajvovi doneli pre samo nekoliko godina.

Šta donosi NVMe tehnologija

Koji to „izazov“ (stari dobri IT eufemizam za reč „problem“) NVMe tehnologija, pogotovo u svetu mid‑range i high‑end disk storage sistema, rešava, a da nije već bio rešen all‑flash i hibridnim rešenjima? Ispostavilo se u praksi, i to ne samo u hiper data centrima već i ovde, „kod nas“, u sasvim običnim korporativnim okruženjima, da potrebe poslovnih aplikacija mogu da budu veće nego što SSD tehnologija na SAS interfejsu može da pruži. Nivo komfora na koji su nas navikle moderne Web aplikacije, analitika nadohvat ruke, vizuelizacija izveštavanja s velikog broja izvornih podataka, prediktivna analiza, sve veći broj servisa koji su sve bliže 24 x 7 režimu rada – sve to zahteva da se iz IT infrastrukture izvuče i poslednja dostupna kap performansi.

Kompozitni upiti, tesni rasporedi sleda operacija zahtevaju uštede u vremenu realizacije još veće nego što je kvantni skok prelaska sa HDD na SDD tehnologiju doneo. A SSD je, pogotovo u svojoj enterprise klasi proizvoda, doneo to da je usko grlo postao interfejs za komunikaciju između procesora i skladišta podataka (SSD medijuma odnosno ugrađenog kontrolera na samom SSD drajvu).

NVMe (Non Volatile Memory Express) upravo se bavi prevazilaženjem ograničenja koja interfejsi poput SAS i SATA sa sobom nose. SAS interfejs, u svojoj aktuelnoj iteraciji dostupnoj u raspoloživim sistemima proizvođača (SAS‑3, iz 2013), ima propusnu moć do 12 Gb/s. Čak i SAS‑4, standard usvojen 2017. (još uvek ne postoji u lokalno dostupnim komercijalnim rešenjima), može da propusti do 24 Gb/s. NVMe, s druge strane, ima propusnu moć od 1 Gbps po kanalu, što u standardnim konfiguracijama od 16 ili 32 kanala već u startu donosi očiglednu prednost. Kada se uzme u obzir i mnogo veći nivo paralelizma (inherentno u dizajnu), kao i veći broj komandi u redu (254 za SAS a 65.000 za NVMe), i prestanak potrebe za mehanizmima za sprečavanje zaključavanja, prednosti NVMe u odnosu na „tradicionalni“ SAS veoma su očigledne.

Kada se bolje razmisli, to i nije iznenađenje, jer se industrija do sada bavila pokušajem da „upakuje“ novu tehnologiju medija (solid state) u protokol pisan za „stare“, rotacione, mehaničke diskove. Tek primenom kompletnog rešenja, onog koje je raskrstilo sa svim nepotrebnim prtljagom iz mehaničke prošlosti (SCSI), oslobađa se pun potencijal mini‑revolucije koju je solid state tehnologija donela.

IBM kao lider rešenja na bazi NVMe tehnologije

Da li je u pitanju samo akademska prednost ili stvarna korist koja može da se oseti u realnom životu korporacije? Dobar DBA će, uz pomoć sysadmin‑a zaduženog za serversku i storage infrastrukturu, izvući iz postojećih disk storage sistema maksimum, optimizovaće upite, particionisati bazu, kreirati indekse i smestiti ih na pravo mesto na  storagedisk rešenju, podesiti hipervizor u skladu s preporukom, dodeliće virtuelnom serveru i bazi podataka optimalne procesorske i memorijske resurse i reći: „To je to, iz ovoga se više ne može izvući ni kap performansi“. Biznis će, s druge strane, od razvojnog tima tražiti nove funkcionalnosti koje zahtevaju skladištenje i čitanje sve više i više podataka i to za sve kraće vreme.

Gledao sam u praksi administratore baza podataka i njihove menadžere, koji su zaduženi da biznisu omoguće dalji razvoj, kako oduševljeno gledaju performanse testnih sistema baziranih na NVMe tehnologiji, dok uspevaju iz njih da izvuku te dodatne tražene sekunde i minute skraćenja upita ili obrada. Procesori takvih sistema imaju merljivo manje uzalud bačenih ciklusa dok čekaju podatke za obradu, što direktno utiče i na njihov broj, a samim tim i potrebu za licencama baze podataka koju opslužuju. NVMe tehnologija donela je izmenu interfejsa i finansijski ne predstavlja toliki kvantni skok (ako ga uopšte i ima) kao što je SSD tehnologija donela u odnosu na HDD.

StorageDisk sistemi raspoloživi u regionu, čak i u tzv. mid‑range segmentu, proizvođača koji su prvi primenili NVMe tehnologiju, (IBM među njima kao lider) omogućavaju korisnicima da, možda prvi put stvarno, „skroje“ rešenje u skladu sa svojim potrebama. Korisnik može da konfiguriše sistem koji će imati NVMe kao osnovni i jedini protokol za komunikaciju do dela kapaciteta rezervisanog za najzahtevnije aplikacije (mission critical), zatim preko SAS do SSD/HDD kapaciteta za srednje zahtevne i najzad, preko NL‑SAS (u principu SATA sa SAS vezom ka kontroleru) za deo koji predstavlja „jeftin“ kapacitet za najmanje zahtevnu primenu. Operativni sistemi već dugo u potpunosti podržavaju direktnu NVMe komunikaciju (Linux, Windows), kako direktno preko PCIe busa, tako i korišćenjem NVMeoF ( over FabricNVMe), bilo preko FC (Fibre Channel), Ethernet ili Infiniband nosećeg protokola. Takve end‑to‑end NVMe konfiguracije jedine omogućavaju pravu zaštitu investicije u ovim vremenima brzih promena tehnologija.

Dodatno, a što predstavlja možda i najveću prednost za korisnike u regionu, skoro sve funkcionalnosti i tehnologije koje su ranije bile isključivo rezervisane za high‑end proizvode, sada su dostupne i u segmentu koji je primereniji potrebama lokalne industrije. Tako, na primer, IBM nudi  end‑to‑endNVMe već u seriji Storwize V5100, doskoro smatranoj višom osnovnom klasom, dok zahtevnijim korisnicima na raspolaganju stoje i rešenja iz mid‑range i high‑end segmenta, kao što su Storwize V7000 ili FlashSystem 9100.

Iako se ovi proizvodi klasifikuju u „velikom svetu“ kao entry ili mid‑range, njihove karakteristike uveliko prevazilaze one koje su doskoro bile rezervisane samo za high‑end rešenja u tradicionalnim SSD/HDD tehnologijama. Paradigma se promenila, mnogi korisnici mogu sve svoje potrebe za deljenim  storagedisk rešenjima danas da realizuju u četvrtini ili osmini standardnog IT rack ormara, umesto pomoću nekoliko stotina kilograma diskova u više rack ormara koji im zauzimaju dobar deo data centra.

Koliko je važno bilo do kraja zaokružiti tehnologiju solid state (flash) medija za prenos i skladištenje, možda najbolje pokazuje i poređenje vremena „čekanja“ na podatke (latency) za različite komponente (od procesora i njegovih registara, preko keš memorije, najnovije Optane, VNMe, SSD, HDD pa sve do IP linkova, lokalnih i međunarodnih), skalirano na ljudski razumljive veličine. Naime, primetio sam, u razgovorima sa IT stručnjacima, da korišćenje veličina kao što su „jedna nanosekunda“ ili „dve mikrosekunde“ ne daju dobru sliku o tome šta znači prelazak sa hiljaditog na milioniti deo nekog vremena u realnom životu. Ali, ako se jedan takt procesora prikaže kao jedna „ljudska“ sekunda, i zatim sva ostala vremena skaliraju u skladu s tim, dobije se slika koja mnogo plastičnije prikazuje šta znači preći sa HDD na SSD, koje su prednosti veće radne memorije ili većeg L3 procesorskog keša.

NVMe tehnologija donosi dodatna ubrzanja u odnosu na SAS SSD, ali pre svega omogućava da se ionako brz pristup podacima poboljša i povećanjem propusne moći.

IBM Storage portfolio

Šta IBM nudi u oblasti NVMe baziranih  storagedisk platformi, a da je primereno i po veličini i po ceni potrebama lokalnog tržišta, od malih i srednjih preduzeća, preko korporacija u oblasti finansija, proizvodnje i trgovine pa sve do državnih, akademskih i naučnoistraživačkih institucija? Izbor je veliki i, što je posebno interesantno, ne zahteva velike inicijalne investicije. Osnovni proizvod koji u sebi ima podršku za end‑to‑end NVMe, jeste serija IBM Storwize V5100. Ovaj entry model nudi karakteristike koje su doskoro bile vezivane za high‑end sisteme, s kapacitetom koji može da se proširi do preko 700 drajvova, sa izborom NVMe, SAS i NL‑SAS modula i sa sigurnošću da je investicija zaštićena u narednom amortizacionom periodu i to s najnovijom tehnologijom.

Povezivanje je moguće bilo putem FC (Fiber Channel), bilo putem FCoE ili SCSI protokola, što štiti korisnika od investiranja u transportnu infrastrukturu. Sve napredne funkcionalnosti i mehanizmi upravljanja, automatizacije i integracije podržani su čak i u „osnovnom paketu opreme“. Malo je (ukoliko ih uopšte i ima) korisnika kojima će realno biti potrebno više od onoga što ovo rešenje nudi. Za one koji ipak imaju veće aspiracije od 576 GB keša i maksimuma od 23 PB upravljivog kapaciteta, IBM nudi i „jače“ platforme – Storwize V7000 i FlashSystem 9100, koje pored podrške za NVMe protokol, pružaju i tzv. flash core module koji u sebi sadrže i komponente zadužene za in line kompresiju i enkripciju podataka, garantujući nivo redukcije od najmanje 2 : 1 (u zavisnosti od strukture podataka, ovaj koeficijent može biti i mnogostruko veći).

Mnoge potrebe za deljenim storagedisk rešenjima danas se realizuju u četvrtini ili osmini standardnog IT rack ormara, umesto pomoću nekoliko stotina kilograma diskova u više ormara

Ove platforme nude još veće kapacitete i to u čisto NVMe konfiguraciji (od nekoliko desetina do stotina TB NVMe), s proširenjima u formi SAS i NL‑SAS diskova za manje zahtevne aplikacije. Teško je zamisliti korisnika u zemlji, čak i u regionu, koji bi imali realne zahteve i blizu, a kamoli veće nego što ovi proizvodi mogu da ponude. Ono što je zajedničko za sve navedene IBM storagedisk platforme jeste to da dodatno omogućavaju iskorišćenje postojećih korisničkih „standardnih“  storagedisk rešenja, čak i drugih proizvođača, putem njihove eksterne virtuelizacije. Na taj način,  storagedisk koji još nije „za bacanje“ ali ne zadovoljava zahteve savremenih aplikacija, može da nasledi sve napredne funkcionalnosti novih rešenja, a migracija podataka omogućena je „na živo“, bez prekida u radu aplikacija.

NVMe predstavlja prirodan i konačan korak ka upotpunjavanju palete alata za kreiranje savremenog i efikasnog data centra koji će omogućiti isporuku bržih poslovnih aplikacija, agilnost u implementaciji i, pre svega, zaštitu investicije na duže staze. I, što je još i najvažnije, tehnologija je dostupna odmah, bez potrebe za menjanjem cele ili većeg dela IT infrastrukture, a ekonomska korist uveliko nadmašuje cenu implementacije. IBM rešenja su, standardno, u prvim redovima ponude, sa stogodišnjim iskustvom u primeni najnovijih tehnologija u realnim poslovnim okruženjima.

Korisna adresa: rs.ingrammicro.eu

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Data centrima. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.

Savremeni način života nameće i nove izazove. Suočavamo se sa sve manje vremena i sve više obaveza. U toj borbi da se sve predviđeno završi, često zanemarimo mala zadovoljstva… a male stvari čine da volimo naš život, naše vreme i svet oko sebe.

Jedan od rituala u kojem uživa najveći broj ljudi na planeti je uživanje u kafi. Omiljeni napitak nas vezuje za jutra sa najmilijima, druženja sa prijateljima, lepe trenutke na poslu ili fakultetu… Takve trenutke, svako od nas zaslužuje. Za pozitivan naboj tokom napornog dana, bez kompromisa sa kvalitetom – tu je Doncafé 3 Sec 2 1 Black.

Doncafé 3 Sec 2 1 Black je novi, jedinstveni proizvod na našem tržištu. To je jedina 100% turska kafa za brzu i laku pripremu, bez dodataka instant kafe. Posebna mešavina arabike i robuste punog ukusa i fino izbalansirane arome je rešenje za sve ljubitelje kafe, ma koliko obaveza imaju i gde god da se tokom dana nalaze.

Kada god poželite da popijete tursku kafu, Doncafé 3 Sec 2 1 Black vam je na dohvat ruke. Omiljeni napitak sada možete poneti svuda sa sobom i pripremiti ga brzo i lako. U Doncafé 3 Sec 2 1 Black kesicama za pripremu jedne šoljice, očekuje vas dobro poznati ukus 100% turske kafe, uz koji ćete se prepustiti uživanju u svim čulima. Sve što treba da uradite je da sadržaj kesice prelijete vrućom vodom i uživate.

Svi znamo da je poljoprivreda najperspektivnija grana privrede u Srbiji, ali malo je onih koji su spremni da je učine najjačom granom. Pošto je Treća industrijska revolucija „nesmotreno preskočila“ poljoprivredu Srbije i umanjila potencijal intenzivnog razvoja tehnike i tehnologije, na red je došla „revolucija 4.0“ s potencijalom koji se ne sme ispustiti!

Četvrta tehnološka revolucija snažno će zahvatiti svetsku poljoprivredu i u narednim decenijama definisati ko ostaje, a ko se briše sa svetske poljoprivredne scene. Ostaće oni koji mogu da prate zahteve tržišta i odgovore na izazove kao što su povećanje broja stanovnika na planeti, klimatske promene, ograničeni prirodni resursi, povećana potražnja zdravstveno bezbedne hrane, tehničko‑tehnološki razvoj…

Jedan deo domaćih kompanija i učesnika u privrednim aktivnostima prepoznao je kapacitet koji donosi digitalizacija i krenuo je s punom primenom u praksi. Koliko će se digitalizacija i sve ono što ona nosi sa sobom primeniti u različitim granama poljoprivrede zavisi od nas samih, od entuzijasta iz ove oblasti, od inovativnosti i prilagođavanja kojima smo generalno kao nacija skloni, ali i od skeptika (kojih u Srbiji nema baš malo) koji nisu previše naklonjeni promenama, novim izazovima, tehničko‑tehnološkim inovacijama. Ko će u ovoj borbi pobediti, ostaje da se vidi, ali posmatrajući ovaj dvoboj iz ugla poljoprivredne struke, može se primetiti da za našu poljoprivredu itekako ima nade i da se pozitivne promene dešavaju na terenu.

Upravljanje i posledice

Iskustva s terena pokazuju da većina aktera poljoprivredne proizvodnje u Srbiji doživljava poljoprivredu kao „kravu muzaru“, tj. trude se da u proizvodnji ostvare maksimum dajući minimum, a da pri tome ne sagledavaju šire posledice takvog svog delovanja. Posledice su veliko zagađenje vodotokova, gubitak poljoprivrednog zemljišta kao osnovnog resursa u poljoprivredi, smanjenje plodnosti zemljišta, nepotrebno rasipanje inputa u poljoprivrednoj proizvodnji… Trošimo puno energije po jedinici proizvoda, imamo skupu proizvodnju, postajemo manje konkurentni na tržištu, ulažemo dosta ljudskog rada a ostvarujemo manju dobit. S druge strane, pojavljuju se različite tehnologije precizne poljoprivrede koje nam omogućavaju da smanjimo navedene neželjene efekte, s potencijalom da ih anuliramo i ostvarimo ono o čemu naši poljoprivrednici sanjaju – siguran profit, zdravstveno bezbednu hrana, uz očuvanu životnu sredinu.

Digitalizacija u poljoprivredi veoma je širok pojam koji podrazumeva totalnu automatizaciju proizvodnje, a mi u Srbiji tome nismo ni blizu. Zato je mnogo zgodnije koristiti pojam „precizna poljoprivreda“ kojoj krupnim koracima težimo, i koja predstavlja našu buduću realnost

Digitalizacija u poljoprivredi veoma je širok pojam koji podrazumeva totalnu automatizaciju proizvodnje, a mi u Srbiji tome nismo ni blizu. Zato je mnogo zgodnije koristiti pojam „precizna poljoprivreda“ kojoj krupnim koracima težimo, i koja predstavlja našu buduću realnost. Precizna poljoprivreda omogućava bolje sagledavanje i upravljanje proizvodnjom. Pojedini akteri poljoprivredne proizvodnje zaboravljaju da su osnovni činioci poljoprivredne proizvodnje: zemljište, voda, vazduh, klima, biljke, životinje, tehnika i primenjena tehnologija. Upravljanjem pojedinim činiocima proizvodnje možemo itekako unaprediti samu proizvodnju.

Nisu svi činioci poljoprivredne proizvodnje podjednako podložni upravljanju, te se treba usmeriti na one koji to jesu i akcenat staviti upravo na njih. Precizna poljoprivreda omogućava nam da pravilno upravljamo činiocima poljoprivredne proizvodnje kako bismo optimizovali proizvodnju na samoj lokaciji. Njiva, voćnjak, parcela, polje, samo su neki od poljoprivrednih pojmova koje je potrebno preciznom poljoprivredom definisati (upoznati do detalja). To pre svega znači da ne treba tretirati njivu kao celinu (sa istom normom đubrenja, setve, navodnjavanja, prskanja), već je treba izdeliti na veći broj polja (zona) koja su specifična po svom karakteru i u svakom polju definisati potrebne agrotehničke mere. Na taj način ostvaruje se povećanje prinosa na mestima (zonama) gde nam biološki potencijal zemljišta i biljaka to omogućava, uz istovremeno smanjenje utroška semena, đubriva, hemijskih sredstava, goriva, ljudskog rada na mestima (zonama) koje poseduju niži biološki potencijal (bonitet). Ovaj novi pristup poljoprivrednoj proizvodnji zahteva i primenu savremenih tehničkih sistema, ali i IKT rešenja koja podržavaju primenu savremene tehnike.

Optimizacija po zonama

I koliko god sve prethodno izneto zvuči kao suva teorija ili kao predavanje namenjeno poljoprivrednicima ili studentima, suština je baš u tome – optimizacijom proizvodnje po zonama ili pravilnim upravljanjem zonama, ostvaruju se željeni efekti (veći prinos, smanjenje troškova proizvodnje, podizanje kvaliteta plodova, zemljišta i voda). Sve ostalo (a toga nema baš malo) nadogradnja je na već pomenuto. Sve ostalo je izbor tehnika i tehnologija precizne poljoprivrede koje nam omogućavaju korist u praksi, na samoj parceli. A kako u praksi stojimo s primenom tih tehnika i tehnologija precizne poljoprivrede? Sa svojim višegodišnjim iskustvom mogu reći – ne baš toliko loše.

Opšta digitalizacija i lak pristup podacima omogućavaju nam sagledavanja svega onog što se iz oblasti digitalizacije i precizne poljoprivrede dešava u celom svetu. Posmatrajući dostupne tehnologije, s ponosom mogu da konstatujem da po nivou primenjenih tehnologija uopšte ne zaostajemo za većinom poljoprivrednih zemalja u svetu. S druge strane, ne možemo se pohvaliti brojem poljoprivrednika ili kompanija koji koristi dostupne tehnologije precizne poljoprivrede, tj. ima ih veoma malo. Ni to ne vidim kao veliki problem, jer dobar deo naših poljoprivrednika (kao po običaju) iščekuje da prvo vidi rezultate koje ostvaruje komšija (u ovom slučaju onaj koji primenjuje neke od tehnologija precizne poljoprivrede), pa kada se uveri u pogodnosti takvog delovanja, prosto pohrli da i on nabavi i primeni isto.

Prvi pozitivni rezultati primene različitih tehnologija precizne poljoprivrede u Srbiji odskora su dostupni široj javnosti, i predstavljaju se na različitim skupovima, što će za posledicu imati ubrzano širenje ovih tehnologija među našim poljoprivrednicima. Slično se dešavalo i pre nekih sedam‑osam godina kada su se kod nas pojavili prvi navigacioni uređaji namenjeni poljoprivrednim mašinama, pa se od prvobitno prodatih nekoliko desetina ovih uređaja posle par godina broj korisnika podigao na nekoliko hiljada. Danas se u Srbiji ne može zamisliti intenzivna poljoprivredna proizvodnja bez primene navigacionih sistema u različitim agrotehničkim merama, od obrade zemljišta i setve, do same žetve.

Pogled sa visine

Ono što se u Srbiji najviše koristi od tehnologija precizne poljoprivrede jesu inspekcija/kontrola stanja parcela pomoću dronova; snimanje zemljišta i useva dronovima pomoću RGB, spektralnih ili termalnih kamera; korišćenje satelitskih snimaka i praćenje stanja useva; korišćenje različitih softvera za ocenu i procenu stanja zemljišta i useva pre i nakon setve, prihrane, hemijske zaštite, međuredne kultivacije; automatski sistemi za regulaciju i podešavanje prohoda traktora i priključnih mašina (širine radnog zahvata, preklapanja prohoda, kontrola sekcija, promenljive norme tretiranja – VRT tehnologije), primena senzorskih mreža i softvera kroz real‑time praćenje promena u zemljištu, usevu, klimi; i mnoge druge tehnologije.

Posebno treba istaći aktivnosti domaćih kompanija koje tržištu nude brojna sofverska rešenja, senzore, akvizicije i konsultantske usluge iz oblasti precizne poljoprivrede. Kompanije koje posluju u oblasti primene IKT‑a u poljoprivredi sve su brojnije, sa značajnim učešćem njihovih projekata ne samo u Srbiji već širom sveta. Upravo su naše kompanije prepoznale svoju šansu i potencijal u oblasti primene IT‑a u poljoprivredi, što je pored zdravstva i farmacije, privredna grana s najvećim potencijalnim rastom u celom svetu.

U celoj priči oko primene precizne poljoprivrede ključnu ulogu imaće ljudi. Danas je moguće da traktor obavi zadatak na njivi bez čoveka, da mašina koristeći bazu znanja izvrši odgovarajuću operaciju na parceli, da robot pomuze kravu i slično, ali je nemoguće isključiti čoveka iz svih ovih procesa. U poljoprivredi se često dešavaju nepredviđene okolnosti, kvarovi, suše, poplave, bolesti, zaraze i dr. što teško koja mašina može da reši – zato je neophodno prisustvo čoveka. Ali ne običnog čoveka, već obrazovanog, naučenog i praktično obučenog stručnjaka koji će razumeti većinu procesa u svom radnom okruženju.

Upravo se na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu spremaju i obučavaju takvi stručnjaci, koji treba da odgovore budućim izazovima u praksi. Od sledeće godine školovaće se prva generacija inženjera za biotehnički i informacioni inženjering u poljoprivredi. Ovaj studijski program spremiće novu generaciju stručnjaka koji će se upoznati sa zemljištem, biljkama, mašinama, elektronikom, automatizacijom, ali i s primenjenim softverima, programiranjem, IoT‑om, Web‑om… Ovaj novi studijski program odgovor je našeg obrazovnog sistema na veliku potražnju na domaćem, ali i svetskom tržištu stručnjaka iz oblasti poljoprivrede.

Perspektivu imaju oni koji mogu da prate zahteve tržišta i odgovore na izazove kao što su povećanje broja stanovnika na planeti, klimatske promene, ograničeni prirodni resursi, povećana potražnja zdravstveno bezbedne hrane, tehničko‑tehnološki razvoj…

Kadrovi za novo vreme

Pored obrazovanja stručnjaka iz oblasti IKT‑a u poljoprivredi, na Institutu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu krenula je s radom i Laboratorija za preciznu poljoprivredu. Ova laboratorija, pored obrazovne uloge, imaće i zadatke vezane za same poljoprivrednike i kompanije iz oblasti agrara, gde će davati usluge praćenja i nadgledanja stanja parcela i useva, kao i projektovanja potrebnih tehničkih sistema vezanih za mnogobrojne tehnologije precizne poljoprivrede. Laboratorija za preciznu poljoprivredu davaće stručna mišljenja i vršiti savetodavne usluge iz oblasti primene: satelitskog ili bespilotnog snimanja terena i useva; izrada mapa setve, prihrane, zaštite, navodnjavanja, prinosa; analizirati (skenirati) zemljište i useve u skladu s potrebama primenjenih tehnologija precizne poljoprivrede; analizirati podataka i obavljati druge konsultantske usluge iz oblasti precizne poljoprivrede jer je primetan veliki jaz između potencijala koji pruža tehnologija i njene stvarne upotrebljivosti kod korisnika na terenu. Očekujemo sve veći upliv automatizacije i robotizacije u poljoprivredne proizvodne procese koji su omogućeni korišćenjem pojmova nove generacije kao što su: Internet stvari (Internet of Things), oblak (Cloud Computing), velike baze podataka (Big Data), mašinsko učenje (Machine Learning), robotizacija (Robotics Systems)…

Digitalizacija poljoprivrede i primena precizne poljoprivrede ima i svojih mana, a to je pre svega stvaranje gubitnika tokom tehnološke trke. Gubitnici će biti oni poljoprivrednici koji neće uspeti da se prilagode zahtevima savremenog tržišta i isprate savremene tehnološke inovacije koje se svakodnevno pojavljuju u oblasti poljoprivrede. Ako se posledice po poljoprivrednike koji nisu zainteresovani za ovu tehnološku revoluciju dese u punoj brzini u kojoj se sama tehnološka revolucija dešava, bojim se da će biti mnogo veće i gore nego one koje smo imali ranijih godina kada smo tehnološki kaskali za razvijenim poljoprivrednim zemljama.

U svakoj tehnološkoj revoluciji do sada je bilo gubitnika, ali bi valjalo da oni ne budu prekobrojni, kao što pokazuju podaci o našem prosečnom poljoprivrednom proizvođaču – skromnih finansijskih mogućnosti, s posedom parcela veličine dva do pet hektara, nezainteresovanom za stalna ulaganja i praćenje tehničko‑tehnoloških inovacija, s poljoprivrednom mehanizacijom prosečne starosti preko 20 godina, prosečne starosne dobi 50‑60 godina. Nama su preko potrebni mladi poljoprivredni proizvođači (možda starosti 20‑30 godina), spremni i voljni da rade na selu (prirodno poljoprivredno okruženje), sa željom da stalno uče i prate razvoj tehnike i tehnologija, kojima nije strana primena savremenih IKT. Trenutna slika našeg agrara u vezi s primenjenim tehnologijama precizne poljoprivrede izgleda perspektivno, ali ne i slika korisnika tih tehnologija, jer je mladih na selu sve manje.

Autor: Prof. dr Miloš Pajić, direktor Instituta za poljoprivrednu tehniku na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Poljoprivredi. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.

Uz streaming video‑sadržaja, stigao je i gaming on demand. Upoznajmo prednosti i mane ovog načina igranja, kao i trenutno stanje na tržištu.

Gaming on demand, cloud gaming, streaming igara neki su od naziva za koncept igranja putem izmeštanja operacija na oblak. Igrač putem klijenta pristupa igri, služeći se klasičnim kontrolerom, tastaturom i mišem uređaja na kome je klijent instaliran. On šalje cloud serveru instrukcije vezane za igru, a tamo se obavlja čitav posao te se rezultati igračevih akcija strimuje na njegov uređaj. Igra funkcioniše isto kao i da se sve dešava na igračevom računaru, iako je glavnina opterećenja na udaljenom serveru provajdera cloud gaming usluge.

Postoji nekoliko metoda streaming‑a podataka, par sličnih sistema i gomila peer2peer rešenja, ali se tehničkim podelama i alternativnim pristupima nećemo detaljnije baviti. Trenutno među cloud gaming servisima dominira pristup virtuelizacije računara, tj. korisnik preko servisa aktivira igre koje je samostalno kupio negde drugde. Svi su izgledi da će dominantni koncept cloud gaminga biti Netflix, koji se sve češće može čuti kod servisa i projekata gaming i Internet korporativnih titana koji ulaze na ovo tržište.

Ovaj model podrazumeva da za naknadu igrač dobija neograničen pristup katalogu naslova koje servis nudi ili određenom paketu. Ovaj pristup trenutno najbolje oličava Playstation Now platforma (nedostupna u našoj zemlji) koja je pre nekoliko godina zamenila model iznajmljivanja naslova s mesečnom pretplatom koji daje pristup biblioteci od preko 600 naslova (najnovije igre nisu uključene).

Ozbiljni takmaci

Cloud gaming nikako nije nov koncept, ali je poslednjih meseci interesovanje za ovaj vid igranja eksplodiralo zahvaljujući vestima o cloud gaming platformama koje nam dolaze iz velikih IT korporacija. Google Stadia cloud gaming servis, koji će biti pušten u promet ove godine, obećava 4K/HDR/60 fps igranje i integraciju s YouTube‑om. Već je pokrenut interni razvojni studio Stadia Games and Entertainment i obezbeđene licence za Assassin’s Creed Odyssey i Doom Eternal.

xCloud je odgovor Microsoft‑a koji najavljuje i revoluciju prenosivog igranja baziranu na touch overlay‑u integrisanom u platformu. EA je prošle godine, nakon akvizicije cloud gaming servisa GameFly, najavio Project Atlas, platformu koju će odlikovati društveni momenat i narativi koje oblikuju igrači. Zasad je nepoznato da li će EA iskoristiti ogromnu bazu naslova koje poseduje kako bi uveo Netflix model u svoj cloud igrački servis. Treba pomenuti i da je NVIDIA, poznati proizvođač grafičkih kartica i aktivan partner u gaming industriji, trenutno u beta fazi testiranja servisa GeForce Now, koji uključuje hibridan model gde su neke igre dostupne svim korisnicima servisa, dok se druge kupuju.

Štedi vreme i novac, a nije Telešop

PC igranje na najvišem nivou oduvek je bilo hobi koji zahteva česte promene ili poboljšavanja konfiguracija, pa ako nemate vremena ili „vremena“ da se bavite upgrade‑om, cloud igranje je svakako elegantnije rešenje. Pored kratkoročnog oslobađanja od ogromne investicije u gejming mašinu, u zavisnosti od vaših igračkih navika, vrlo je verovatno da će vam se prelaz na igranje u oblaku i dugoročno isplatiti. Ipak je megakorporaciji na serverskim farmama lakše da postigne neophodne teraflopse nego vama u sobi, te će im se poslovni model bazirati na tome da podelite razliku u ceni.

Pored hardvera, bitan je i softverski momenat. Ne potcenjujemo prosečnog igrača, ali iako nije nuklearna fizika, baktanje s raznoraznim podešavanjima, drajverima, update‑ovima, DirectX‑sevima i frejmorcima zna da oduzme vremena i ima mali potencijal da eskalira u problem koji sprečava uživanje u kompjuterskoj interaktivnoj umetnosti. Kod cloud gaming‑a sve to je negde kod pružaoca servisa i na igraču je samo da izabere naslov. Nezanemarljive mogu biti i uštede na ceni sadržaja koje bi doneo Netflix model ako zaista uspe da se nametne kao standard industrije.

Netflix model bi, pored potencijalnih ušteda, doneo igračima daleko više slobode prilikom svakodnevnog izbora sadržaja, a to bi doprinelo i većoj probojnosti nezavisnih naslova i manje poznatih franšiza zato što bi igrači mogli da gustiraju kompletan sadržaj bez potrebe da unapred plate celokupnu cenu igre. Takođe, bilo bi daleko više naslova iz igačkih niša, kao što su Netflix i slični servisi uradili za tržište video‑sadržaja. S druge strane, zloupotrebe bi se svakako dešavale i pojedini developeri bi svojim igrama ciljali komitete za sadržaj vlasnika platformi kako bi prodali nešto što zvuči dobro na papiru i napustili igru kada prava budu otkupljena.

Google Stadia cloud gaming servis, najavljen za ovu godinu, obećava 4K/HDR/60 fps igranje i integraciju s YouTube‑om. xCloud je Microsoft‑ov odgovor, koji najavljuje revoluciju prenosivog igranja baziranu na touch overlay‑u integrisanom u platformu

Izdavači AAA 60 dolara + season pass + mikrotransakcije igara kočiće potpunu implementaciju pretplata‑za‑pristup sistema, kao što to holivudski studiji i dalje rade platformama za streaming videa. Zbog toga i čudi ulaz EA na scenu, mada se očekuje da nove naslove drže neko vreme podalje od cloud servisa ili naprave dualni sistem gde bi nove igre morale da se kupuju.

Čije su moje igre

Iako opasnosti sve agresivnije transformacije sadržaja u oblak, servis i digitalni oblik nisu naivne, cloud gaming nije najpogodnija meta za kritike sa ovog aspekta. Cloud gaming servisi bar jasno daju do znanja da igre iznajmljujete; doduše, i kad igrate preko Steam‑a, pa i kad kupujete fizičke diskove, vi i dalje samo iznajmljujete softver koji vam izdavači mogu bez objašnjenja uskratiti – pogledajte EULA dokumentaciju. S druge strane, koji god problemi postojali s vlasničkim odnosima na tržištu digitalne distribucije, ipak je lakše čuvati i manipulisati korisničkim podacima iz igara kada su na vašem računaru. Privatnost je daleko veća briga pošto će, ionako ozloglašene tech korporacije, sada imati neposredan pristup svim podacima iz igre. Plašimo se da će ti podaci biti korišćeni nakon algoritamske obrade za dosad neviđeno sofisticiran pristup marketingu.

Klijent šalje cloud serveru instrukcije vezane za igru, a tamo se obavlja čitav posao te se rezultati igračevih akcija strimuje na njegov uređaj

Problem je i nedostatak mogućnosti, koju neki digitalni distributeri daju, da igre igrate i kada iz nekog razloga nemate Internet, pa ste u slučaju igranja putem oblaka prepušteni hirovima infrastrukturnih kvarova i kod vas i kod pružaoca usluge. Kad smo već kod infrastrukture, kvalitetna i brza (za 4K igranje daleko brža od naših proseka) konekcija biće obavezna ako planirate da se igre strimuju iz daleka, i to konekcija bazirana na nekoj vrsti kabla pošto eteričniji metodi prenosa podataka često pate od mikrokašnjenja koja upropaštavaju igrački ugođaj.

Igre iz oblaka

Sve se polako seli u oblak pa i igre, a izgledna povoljnost i jednostavnost cloud gaming servisa iz režije igračkih i Internet megakorporacija verovatno će izbrisati sve nedoumice, pogotovo kod mlađih i kežual igrača, o valjanosti ovog pristupa. Na igračima je kako će se sistem dalje razvijati i da li će biti dovoljno promišljeni da na vrh podignu najodgovornije cloud gaming servise i da istovremeno korisnički okrenut Netflix model iskoriste protiv sve veće pohlepe AAA izdavača.

Na kraju krajeva, gotovo da možete kupiti godišnju pretplatu na Playstation Now po ceni jedne nove ekskluzive ove kompanije, a garantujemo vam da ćete se na servisu više zabaviti. Doduše, po pravilima iz Srbije još ne možete, što nas dovodi do problema s dostupnošću ovih servisa na našim prostorima, koji će sigurno još potrajati, a i kad dođu, problemi sa Internet infrastrukturom sprečiće mnoge da uživaju u cloud gaming‑u. Ako budete u mogućnosti, preporučujemo da učestvujete u usponu ove tehnologije, jer verovatno predstavlja budućnost i to, ako kao potrošači budemo pametni, bolju budućnost igračke industrije.

Autor: Srđan Brdar

Članica Roaming Networks grupe u Austriji, RNC Solutions, u saradnji sa SPL Tele, započela je pilot projekat instalacije i puštanja u rad 5G baznih stanica u Austriji.

“Mi smo jedna od prvih kompanija iz Srbije koja radi na instalacijama baznih stanica 5G mreža. Nakon pet godina poslovanja na autrijskom tržištu i velikog broja uspešno izvedenih projekata, prirodan sled je bio da naša kompanija dobije priliku da učestvuju u jednom ovakvom pionirskom projektu kompanije NOKIA za jednog od najvećih mobilnih operatera u Austriji A1”,  ističe Rade Vujović, generalni direktor Roaming Networks grupe.

Direktor operacija RNC Solutions Predrag Trajkovski podseća da je kompanija zajedno sa SPL Tele, poslednjih pet godina radila na projektima modernizacija svih mreža mobilnih operatera u Austriji.

“Naši zaposleni su profesionalci sa značajnim iskustvom u izvođenju radova na kompleksnim telekomunikacionim projektima. Angažovanje na projektu za izgradnju 5G mreže za nas je ne samo veliki izazov, već i odlična prilika da se još jednom prikažemo kao jedan od vodećih sistem integratora ne samo na Balkanu, već i u srednjoj Evropi”, istakao je Trajkovski.

Pilot projekat je započet u prvoj nedelji juna, a više od 80 ljudi iz kompanije radi na projektima širom Austrije.

Ukoliko vas interesuje 5G mreža, pažljivo nas pratite u sledećem broju PC Press-a jer ćemo kroz niz tekstova opisati i razjasniti sve kontroverze oko izgradnje, održavanja i primene 5G, uključujući uticaj na životnu sredinu i ljude. Objavićemo i tekstove o postignućima kompanija, koje su uključene u razvoj i implementaciju 5G tehnologije kao i intervjue sa sva tri mobilna operatera, o perspektivama 5G u Srbiji, među kojima će upravo biti i intervju sa generalnim direktorom Roaming Networks grupe, Radetom Vujovićem.

U sredu 12.juna na glavnoj sceni teatra Madlenijanum tražilo se mesto više za sve zainteresovane, a učesnika je bilo gotovo šest stotina! Tačno u 9h otvorena je četvrta po redu Agile Serbia konferencija. Događaj je nekoliko godina unazad prepoznatljiv brend u regionu, najveći svoje vrste kada je Agile u pitanju. Ipak, ovogodišnja konferencija nadmašila je prethodna izdanja po svemu što su učesnici imali prilike da vide i da čuju, tako da su utisci bili sasvim pozitivni.

Predavanja i radionice su se tokom čitavog dana paralelno odvijale na tri različite scene, EPIC glavnoj sceni, kao i na DEV i EXE scenama. Njima je prodefilovao veliki broj predavača iz zemlje i inostranstva, koji su svojim temama učesnike upoznavali sa inovacijama kada je Agile u pitanju, delili sa njima svoja iskustva iz prakse, diskutovali različite modele i pristupe. Posebnu notu događaju, vizuelnu, dala je gošća iz Holandije, Džulijana Pilster, koja je uživo skicirala sesije i stvarala mini remek-dela, konferenciju u formi stripa.

Pojava Džefa Saterlenda je očekivano izazvala najveće interesovanje. Nije mala stvar kada se tvorac globalno zastupljenog patenta, u ovom slučaju Scrum kao najpoznatijeg i najprimenjenijeg okvira u svetu, pojavi u Srbiji. Osim svojim višedecenijskim iskustvom, ovaj čovek pleni i svojom harizmom na sceni kao i van nje, odličan je sagovornik i uvek spreman da izađe u susret na upućena pitanja.

Pravu euforiju na sceni stvorio je gost iz Holandije Sander Hogendorn, koji osim što je vrhunski tehnički ekspert je i vatreni govornik, tako da je publika imala prilike da uživa u njegovim nastupima. Simpatije publike pobrala je i simpatična Aino Vonge Kori iz Danske, dok su eksperti u svojim oblastima uživali u nastupima Dejvida Evansa, Rine Helstrom, Stefana Tilkova, Mirka Klajnera, Ane Roje Ivančić, i domaćih eksperata Predraga Rajkovića, Miloša Zekovića, Marka Majkića, Miroslava Aničina i Ivana Avdića.

Ono što Agile Serbia konferenciju razlikuje od sličnih događaja su aktivacije. Najvažnija je svakako aplikacija MatchAbout, putem koje se čitav događaj odvijao online, davao ne samo priliku učesnicima da aktivno učestvuju u događaju i da isprate sve vezano za njega, već i onima koji nisu bili prisutni da putem podeljenog materijala isprate sva dešavanja u realnom vremenu. Iako završen, događaj je još uvek aktivan u aplikaciji, gde je dostupan sav materijal, fotografije, prezentacije i predavanja sa konferencije.

Veliko interesovanje prisutnih izazivala su i dva kornera, ranijim učesnicima dobro poznati Agile Coaching korner, kao i ovogodišnja novina, BIZ korner. Veoma atraktivnim nastupima i aktivacijama za sve posetioce istakle su se kompanije Endava, Proctorio i UnitedCloud, kao i uvek zanimljivi predstavnici kompanije Hooloovoo. Osim dinamičnog sadržaja, bilo je i vrednih nagrada za najsrećnije učesnike konferencije.Tokom pauza ovde je vrvelo od učesnika, koji su se i umrežavali i usavršavali, a iznad svega zabavljali.

Puzzle Software i Agile Serbia tim bio je na visini zadatka, u nastojanju da posetiocima događaja osim raznovrsnog sadržaja i tema omogući i najpozitivnije iskustvo. Sudeći po krajnjim impresijama, taj cilj je ostvaren. Do sledećeg agilnog okupljanja i edukacija, ovaj događaj ostaje tema o kojoj će se pričati.

Najmlađi mobilni operator na srpskom tržištu, kompanija Vip mobile, uvek se trudi da proširi svoje usluge i pakete telekomunikacionih usluga koji su skrojeni u skladu sa specifičnim potrebama korisnika!

Jedna od najnovijih usluga jeste Vip Telehousing, namenjen poslovnim korisnicima koji žele da smanje svoje troškove održavanja i smeštaja opreme, ali i da povećaju pouzdanost i kvalitet servisa koji pružaju svojim zaposlenima, kao i krajnjim korisnicima.

Telehousing uslugu čine osnovni footprint i iznajmljivanje ormana, ali i brojne druge mogućnosti, poput usluge povezivanja putem optike, iznajmljivanja kancelarijskog prostora, do remote management‑a. „Vip mobile nije samo mobilni Internet provajder već kompanija koja pruža svoje napredne digitalne servise u svim delovima zemlje, a u cilju da ostane veran partner korisnicima. Kompanija Vip mobile nastavlja da unapređuje svoje usluge i da potvrđuje da su potrebe i navike korisnika ono što nas usmerava u osmišljavanju novih“, rekla je glavna direktorka za tržište, Branka Pudrlja Durbaba.

Kako bi kvalitet usluge bio na najvišem mogućem nivou, Vip mobile je 2012. godine izgradio savremeni data centar koji je opremljen u skladu sa Tier 3 standardima. Data centar se nalazi u industrijskoj zoni Kragujevca, sa ukupnom površinom objekta od 1500 m2, u okviru kog se nalazi i server‑sala, namenjena za smeštaj opreme korisnika, na površini do 200 m2.

Vip mobile u okviru svog data centra nudi i usluge nacionalnog i međunarodnog povezivanja, Internet pristup, kao i kolokaciju na antenskom stubu.

Data centar poseduje i moderni sistem za monitoring objekta koji kontinuirano prati parametre svih relevantnih sistema – termotehničkih sistema, električnih instalacija i opreme, protivpožarne opreme itd.

Neprekidna i neupitna podrška i raspoloživost

Tehnička podrška za uslugu Vip Telehousing biće obezbeđena po principu 24/7/365, izuzev u slučaju nastupanja više sile.

Vip mobile kroz poseban SLA (Service‑Level Agreement) garantuje neprekidno napajanje raspoloživosti 99,9999 odsto na mesečnom nivou pod uslovom da telekomunikaciona oprema korisnika podržava odgovarajuće tehničke zahteve (dva redundantna priključka, odnosno mogućnost dvostranog napajanja koje je obezbedio Vip).

Korisna adresa: vipmobile.rs

Ovaj tekst je deo PC Press specijala posvećenog Data centrima. Kompletan specijal je potpuno besplatan za čitanje i možete ga čitati u digitalnoj čitaonici ili ga preuzeti direktno odavde u PDF formatu.