Kompanija HP Inc. nastavlja da donosi nove, inovativne proizvode namenjene tržištu štampača. Najnovija kreacija ovog tehnološkog giganta jeste štampač velikog kapaciteta: HP Neverstop Laser, dizajniran za vlasnike malih preduzeća na novim tržištima.
HP Neverstop Laser je potpuno novi laserski štampač sa brzim punjenjem koji preduzetnicima omogućava uštedu vremena. Uz sistem dopune, prvi te vrste, koji omogućava korisnicima da zamene toner za nekoliko sekundi, HP Neverstop Laser vlasnicima malih preduzeća omogućava vođenje poslovnih procesa uz uštedu vremena i novca na štampi. Uređaj je demonstriran predstavnicima medija na događaju koji je HP organizovao na Adi Ciganliji.
„U skorašnjoj globalnoj studiji 75% vlasnika malih preduzeća u Evropi navelo je da je njima potreban štampač koji zahteva minimalni napor prilikom podešavanja i održavanja“, rekla je Sara Majkić, menadžerka HP kategorije proizvoda za štampu za Adrijatik region. „Eliminisanjem uobičajenih prekida u štampanju uz pomoć naprednih inovacija i digitalne integracije, HP Neverstop Laser daje preduzetnicima kompetitivnu prednost koja pretvara njihovu strast u uspešan posao.“
HP Neverstop Laser odlikuje se održivim dizajnom sa više od 25 odsto reciklirane plastike, dok je komplet za dopunu tonera napravljen od 75 odsto reciklirane plastike, mereno po težini.
Ključne karakteristike:
5000 stranica bez prekida – Štampanje 5.000 stranica „direktno iz kutije“ gotovo bez ikakvih prekida, idealno za štampu velike količine stranica
Ponovno punjenje tonera za nekoliko sekundi, bez nereda –Revolucionarni sistem snabdevanja vam pruža brzo i lako ponovno punjenje tonera za 15 sekundi bez pravljenja nereda
Originalni HP kvalitet uz neverovatne uštede –Originalni HP kvalitet i pouzdanost stranu za stranom uz uštedu od čak 80 odsto na HP originalnom toneru
Povezivanje i mobilnost – Lako mobilno skeniranje i štampanje uz pomoć najbolje u klasi aplikacije za štampanje, HP Smart App
HP Neverstop Laser će biti dostupan na našem tržištu od sredine jula 2019.
HP Inc. je predstavio novi niz Office Printing inovacija koje omogućavaju neometanu integraciju uređaja u moderno radno mesto. U okviru prezentacije održane na Adi Ciganliji za predstavnike medija i partnere, HP je demonstrirao nove usluge, kao i mogućnosti koje poseduju štampači najnovije generacije.
„Mi nastavljamo da budemo lideri i poboljšavamo proizvode i rešenja za naše partnere – bez obzira kada su počeli da koriste naše proizvode“, izjavila je Sara Majkić, menadžerka HP kategorije proizvoda za štampu za Adrijatik region. „Naš robustan portfolio – sa pametnijim rešenjima i servisima, bezbednošću i najjačom linijom štampača i MFP-a u industriji – mi stalno razvijamo, pružajući ono što je preduzećima potrebno danas, ali i u budućnosti.“
Pametnija rešenja i servisi
Srž HP-ove najave o inovacijama, čini skup poboljšanih rešenja i servisa koji korisničko iskustvo čine još boljim.
JetAdvantage Apps: Jednostavan skup alata namenjen kreiranju i primeni radnih procesa na dokumentima u oblaku. JetAdvantage Apps omogućavaju HP-ovim zvaničnim prodajnim partnerima da prilagode HP multifunkcionalne printere (MFP) korisnicima kroz personalizovani skup servisa u skladu sa njihovim individualnim načinom rada, čime se štedi vreme i novac preduzeća pošto rukovanje papirima postaje jednostavno poput rukovanja podacima u digitalnom obliku. HP je na putu da ponudi najširi spektar integrisanih radnih procesa sa 35 aplikacija (dostupnih od leta 2019. godine) i 200 razvojnih partnera.
Smart Device Services (SDS): Zasnovana na računarstvu u oblaku, HP SDS tehnologija drastično smanjuje cene servisa, maksimalno povećava trajanje neprekidnog rada uređaja i pruža fantastične servise za milione uređaja širom sveta. Kod partnera koji koriste SDS rešenje, troškovi su u proseku smanjeni za 15 odsto. SDS može daljinski rešiti neke probleme, a takođe može pružiti serviserima informacije na osnovu kojih poprave 5-10% uređaja više prilikom prvog dolaska, često postižući i da prilikom tog dolaska poprave čak 95% uređaja. SDS sada može da predvidi kvarove ključnih komponenti uređaja i pre nego što se oni dese, omogućavajući popravku dok se uređaj još nije ni pokvario, što znači da korisnici praktično imaju uređaj koji sve vreme radi.
Prema nedavnoj studiji HP-a, dok je 83 odsto ispitanika učinilo svoje računare bezbednim, a 55 odsto svoje mobilne uređaje, samo 41 odsto njih vodilo računa o sigurnosti mreže, kontroli pristupa, zaštiti podataka ili bezbednosti krajnje tačke na svojim štampačima. Imajući to na umu, sve više klijenata povećava svoje zahteve koji se tiču sigurnosti štampača, oblasti u kojoj je HP lider u sferi sigurnosnih rešenja i nezavisnim uslugama, što pruža pobedničku prednost njegovim partnerima. HP je jedina kompanija za štampu koja zadovoljava NIST zahteve za sajber otpornost, ima Bug Bounty program, kao i ugrađeni sistem za praćenje ulaznog i izlaznog malvera, sa mogućnošću „samoizlečenja“.
HP je jedini proizvođač štampača koji ima SD-PAC sertifikate za firmver i softver sa robusnom i sigurnosnom primenom softvera tokom celog ciklusa korišćenja uređaja – tokom planiranja, razvoja i testiranja. Sertifikati uključuju HP FutureSmart firmver, HP JetAdvantage Security Manager, HP Access Control, HP JetAdvantage SecurePrint i HP JetAdvantage Insights.
Povećavajući svoju posvećenost sigurnosnim treninzima za partnere, njihovom sertifikacijom i prodajnim alatima, HP sada širi prodajne alate kako bi lakše procenio krajnje potrebe korisnika, razvio predloge i izgradio sigurnosne prakse koje stvaraju prihode. Do danas, HP je omogućio bezbednosnu obuku za više od 700 partnera.
Takozvani „misleći“ semafori će sukcesivno zameniti oko 200 semafora na dugme koji su u Beču trenutno u upotrebi. Novi semafori samostalno prepoznaju kada se pešak približava, a to čini na osnovu pravca kretanja i načina kako se osoba ponaša. Kompjuterski program može da predvidi da li osoba zaista želi da pređe ulicu ili samo da prođe pored semafora. Ovaj sistem „mislećih“ semafora kreirao je tim sa Tehničkog fakulteta u Gracu u saradnji sa Gradom Bečom.
Trenutno se u saradnji sa gradskim opštinama traže semafori za pešake gde bi ovaj inteligentni kompjuterski upravljač bio najpotrebniji. Preduslov je da u neredovnim razmacima dosta ljudi želi da pređe raskrsnicu a sa druge strane da postoji pojačan saobraćaj.
Ovakvi semafori posebno bi bili korisni u blizini škola, bazena kao i mesta većih dešavanja. Bitno je napomenuti da kamere koje će biti ugrađene ne služe kao kamere za nadzor. One snime određeni trenutak, enkriptuju podatke i odmah ih potom izbrišu.
Big Data tehnologije izuzetno su važne za kompanije jer podaci predstavljaju polazište za kreiranje uspešnih poslovnih strategija, ali i za nadgledanje, kontrolu i efikasno upravljanje internim procesima. Oni su ključ za razumevanje preferencija i potreba potrošača, kao i za kreiranje modela za predviđanje njihovog budućeg ponašanja (prediktivna analitika) u cilju unapređivanja prodaje i stvaranja lojalnosti.
Trenutno postoji mnoštvo različitih biznis alata za prikupljanje, obradu i analizu podataka, koji pomažu kompanijama da poboljšaju svoje poslovanje i obezbede zdrav rast. Usled tolike koncentracije na alate za analizu i vizuelizaciju, često se ne poklanja dovoljno pažnje definisanju i razradi prvog principa (baze) celokupne strategije upravljanja podacima – infrastrukturi za prikupljanje, odgovarajuće skladištenje i čuvanje podataka.
Vrednost podataka je velika, ali je prati izazov efikasnog upravljanja
Zbog svoje vrednosti, podaci se smatraju valutom digitalnog doba. O tome svedoči bogato tržište analitike i različitih sistema za skladištenje podataka, postojanje tzv. data broker‑a i velikog tržišta za trgovinu i razmenu podataka između kompanija i trećih lica, ali i novih pooštrenih zakonskih regulativa, poput GDPR‑a.
Kako nam je Aleksandar objasnio, vrednost podataka je ogromna, ali nužno dolazi sa izazovom efikasnog upravljanja podacima. Iz iskustva konsultantskog tima kompanije Mainstream, najčešći problemi su raštrkanost podataka po silosima koji se nalaze na različitim sistemima i bazama širom kompanije, kao i sve veća potreba za stalnom dostupnošću podataka u realnom vremenu. Pored toga, često ne postoji odgovarajući sistem za čuvanje podataka i nema dovoljno strukturiranog pristupa strateškom upravljanju podacima. Osim ovih osnovnih izazova, kompanije vrlo često nemaju dovoljno iskustva u pravljenju sveobuhvatnog business case‑a koji bi top‑menadžmentu mogao, na pravi način, da predstavi sve prednosti i troškove koji će se javiti u procesu implementacije sveobuhvatne strategije upravljanja podacima. Zbog velike neizvesnosti i nedovoljnog razumevanja ove problematike, kompanije se vrlo često odluče da opreznije i postepenije ulaze u proces investiranja i podizanja svojih kapaciteta u oblasti upravljanja podacima. Rezultat ovog pristupa je da polako počnu da gube svoju konkurentsku prednost usled sporijeg razvoja u ovoj oblasti.
Cloud je poznat po pouzdanim performansama i gotovo neograničenoj skalabilnosti, što znači da imate mogućnost da resurse smanjite ili povećate u skladu sa trenutnim potrebama
Kako bi pomogli kompanijama u procesu realnog sagledavanja trenutnog nivoa razvoja kompetencija za vođenje poslovanja na bazi podataka, kompanija Mainstream je razvila metodologiju za procenu driver‑a koji predstavljaju ključne faktore uspeha u sprovođenju strategije upravljanja podacima. „U procesu analize, naš tim se prvo fokusira na razumevanje poslovnog modela i strategije kompanije. Kad to dobro razumemo, onda se vraćamo na prvi princip, odnosno razumevanje kompetencija za prikupljanje i čuvanje podataka. Bez toga nema smisla ni razmišljati o upotrebi analitičkih alata.
Podaci koji su osnova za dalje analize moraju da budu single source of truth, da budu dostupni na pravi način, u izvornom obliku i u pravo vreme, kako bismo na osnovu njih mogli da donosimo kvalitetne poslovne odluke. Da bismo to postigli, tip i arhitektura sistema u kojem se podaci skladište, kao i ceo proces, veoma su važni za uspeh operacija, pa je na njih potrebno obratiti posebnu pažnju u procesu analize i dizajna. Kad znamo da je baza dobra, čak ni nebo ne mora da bude granica“, kaže Aleksandar Nedeljković.
Data platforme budućnosti: Data Lake i njegove prednosti
Nakon razgovora o važnosti adekvatne infrastrukture koja omogućava skladištenje podataka, želeli smo da saznamo više o konkretnim rešenjima koja postoje. Kompanija Mainstream je u svoj portfolio uvrstila i održavanje naprednih platformi za upravljanje podacima – Data Lake‑a i trenutno upravlja podacima čija količina nadmašuje više stotina terabajta. Data Lake sistem u poslednje vreme je u žiži interesovanja poslovnog sveta, a Aleksandar nam objašnjava i zašto:
“Data Lake predstavlja repozitorijum u koji se ulivaju različiti podaci koji se potom koriste za dalje analize. Ovde se podaci čuvaju na nestrukturiran način, bez utvrđene hijerarhije ili bilo kakve kategorizacije. Osnovne prednosti ovakvog sistema su svakako mogućnost korišćenja znatno šireg seta podataka koji mogu biti: strukturirani podaci (iz relacijskih baza podataka), polustrukturirani (CSV, logovi, KSML, JSON itd.) i nestrukturirani (slike, audio, video, tekstualni fajlovi, e‑pošta, dokumenti itd.), trenutna raspoloživost podataka različitim timovima, izuzetna fleksibilnost i brzina pristupa, kao i značajno niži TCO u odnosu na tradicionalne Data Warehouse sisteme.“
Naš tim se prvo fokusira na razumevanje poslovnog modela i strategije kompanije, a onda na razumevanje kompetencija za prikupljanje i čuvanje podataka
Data Lake platforme koriste se za širok spektar klijenata koji rešavaju različite probleme (unapređenje prodaje kroz bolju segmentaciju, preporuke proizvoda ili automatizaciju marketing aktivnosti, unapređenje upravljanja obrtnim kapitalom, prediktivno održavanje itd.), a zajednički sadržalac im je da koriste velike količine podataka u različitim oblicima, čija veličina se konstantno povećava, pa su odabrali cloud kao pouzdano i skalabilno rešenje.
Kako kompanije da znaju da li im je Data Lake ili neki drugi sistem za skladištenje podataka potreban? Data Lake je rešenje koje treba uzeti u razmatranje ukoliko ste primetili da vaš analitički tim ima izazove u borbi s vremenom potrebnim za prikupljanje podataka koji su razbijeni po silosima širom kompanije. Kompanije vide korist od implementacije Data Lake‑a pogotovo u situaciji kada imaju određene podatke koji bi mogli da im donesu vrednost u budućnosti, ali ne znaju na koji način da ih skladište i analiziraju sada (pogotovo ako imaju tradicionalni Data Warehouse sistem u kome je potrebno da imamo predeterminisano na koji način ćemo skladištiti podatke ili nemaju sistem uopšte).
U tim slučajevima, Data Lake se pokazao kao znatno fleksibilnije rešenje u odnosu na tradicionalna rešenja jer omogućava skladištenje podataka u izvornom formatu odmah (da se ne bi gubili vredni podaci usled našeg nerazumevanja kako mogu da se iskoriste na pravi način), a potom, kad smislimo na koji način ti podaci mogu da nam budu korisni, oni se vade iz Data Lake‑a i koriste za analize“, kaže Aleksandar.
Cloud kao bezbedno okruženje za čuvanje podataka
Cloud sistemi predstavljaju idealno okruženje za skalabilno čuvanje podataka, pa su prirodno „stanište“ za Data Lake. Cloud je poznat po pouzdanim performansama i gotovo neograničenoj skalabilnosti, što znači da imate mogućnost da resurse smanjite ili povećate u skladu sa trenutnim potrebama. To sa sobom povlači i povećanje efikasnosti upravljanja resursima (a samim tim i uštedu novca) koje se ogleda kroz pay‑as‑you‑go sistem naplate koji obezbeđuje da platite onoliko koliko zaista potrošite.
Pored ovih prednosti, Aleksandar nam skreće pažnju na visoku bezbednost cloud sistema i veliku mogućnost integracija:
„Cloud pruža odličnu bezbednost podataka, dok vaš odabrani provajder preuzima brigu o sistemu na sebe, tako da možete da se posvetite drugim segmentima poslovanja. Pristup podacima imaju ovlašćeni korisnici, u bilo koje doba i s bilo koje lokacije. Osim toga, cloud okruženje podržava niz integracija koje mogu pomoći u procesu unapređenja poslovanja, a pritom vam omogućava laku i brzu manipulaciju podacima. Kad najzad spojimo Data Lake i cloud, dobijemo dobitnu kombinaciju za odlično upravljanje podacima.“
Kako odabrati pravo rešenje za skladištenje podataka?
Za kraj, ukoliko želite da budete sigurni da ćete odabrati pravo rešenje za skladištenje podataka i upravljanje njima, te da ćete ga na ispravan način i implementirati – potreban vam je stručan strateški partner koji ima dokazano iskustvo u razumevanju biznisa i upravljanju podacima:
„Ponosni smo što učestvujemo u razvoju više različitih Big Data projekata. Radimo s našim klijentima i partnerima na razvoju više zanimljivih projekata koji kao ključni resurs koriste velike količine podataka. Neki od projekata uključuju: cloudIoT platformu za povezivanje različitih uređaja i predviđanje njihovog rada; platformu za prikupljanje i analizu podataka koji prate kretanje korisnika u šoping centrima i predviđa njihovo ponašanje; platformu za predviđanje iskorišćenosti IT infrastrukture s predlozima za inteligentno upravljanje IT resursima, platformu za segmentaciju korisnika i automatizaciju davanja predloga za prodajne aktivnosti u sektoru bankarstva i trgovine na malo itd.
Naš pristup u sličnim projektima podrazumeva da s klijentima i partnerima radimo na izradi end‑to‑end rešenja, odnosno da zajedno radimo na projektu od momenta izrade strategije preko uspostavljanja data science kompetencija, pa kad imamo razvijena ova dva nivoa kompetencija, možemo da radimo na razvoju različitih vrsta analitike koje se baziraju na mašinskom učenju, a koja može rešavati neki konkretan problem u kompaniji ili dugoročno biti deo njenog poslovnog modela. I naravno, u svakom momentu, naši klijenti mogu da računaju na punu podršku kako u tehničkom, tako i poslovnom smislu“.
Na prvi pogled izgleda kao da budućnost IT‑ja nikad nije bila neizvesnija. U ne tako dalekoj prošlosti, diskusije oko IT implementacija bile su usmerene na to koji hardver i softver treba primeniti, i koliko je infrastrukture potrebno za podršku. A danas?
Danas odluka zavisi od toga da li uopšte išta uposliti na sajtu. Zahvaljujući takozvanim as‑a‑service („sve je usluga“) modelima, kompanije se sve više odlučuju na ovakav vid izmeštanja data centara, umesto da investiraju u svoje. Umesto skupih, dugotrajnih implementacija, kompanije koriste aplikacije i usluge dostupne u oblaku na osnovu pretplate kako bi zadovoljile svoje tehnološke potrebe. Ovaj pristup smanjuje (njihov) ukupan IT i povećava fleksibilnost. Ali im i omogućava brži pristup novim tehnologijama, tako da mogu da uvode inovacije i nove usluge da bi ubrzano poboljšali iskustvo svojih korisnika.
Međutim, upravljanje IT‑jem, čak i kada se koristi kao usluga, sve je manje atraktivno kompanijama kojima to nije osnovna delatnost. Dakle, najbolje je da to prepuste stručnjaku – pružaocu usluga – i time se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost. Tu na scenu stupaju pružaoci usluga. Upravljane usluge su evoluirale od osnovnih funkcija daljinskog nadzora i upravljanja radnim stanicama i uslugama do isporuke bilo čega kao usluge (XaaS – gde je ovo X svima nama poznato iz matematike kao promenljiva). Vodeći princip je da se gotovo svaka IT funkcija, uključujući razvoj platforme i upravljanje infrastrukturom, može pretvoriti u uslugu. Ako se može pretvoriti u uslugu, time može upravljati pružalac usluga.
As‑a‑service modeli kreću se od uobičajenih ponuda kao što su SaaS (softver kao usluga), PaaS (platforma kao usluga) do novijih inovacija kao što su CaaS (gotovina kao usluga) i DMaaS (upravljanje data centrom kao usluga). Moramo pretpostaviti da će broj ponuda „kao usluga“ nastaviti da raste u doglednoj budućnosti. Naravno, nisu sve ponude usluga prikladne za svakog pružaoca usluga, kao ni za svakog klijenta. Dok su neki klijenti dobro opsluženi SaaS poslovnim aplikacijama dostupnim preko Web portala, drugima je možda potrebna pomoć u razvoju i testiranju internih aplikacija. Za ovo drugo, bolje se uklapa PaaS rešenje koje im omogućava da prilagode, testiraju i upravljaju aplikacijama na jednostavan i ekonomičan način.
Kompanije koje treba da razviju ili prošire svoju infrastrukturu mogu izbeći velika ulaganja u hardver tako što će iskoristiti IaaS (infrastruktura kao usluga), koja daje njima ili njihovom pružaocu usluga mogućnosti daljinskog nadzora i upravljanja funkcijama data centra, kao što su računarstvo, skladištenje i umrežavanje. IaaS pomaže u smanjenju troškova infrastrukture i olakšava skaliranje prema stvarnim, i kratkoročnim i dugoročnim, potrebama klijenta. Drugi tip modela koji pružaoci usluga mogu da koriste za svoje klijente jeste DMaaS, koji se zasniva na IaaS modelu tako što obezbeđuje vidljivost svih funkcija i analitiku zasnovanu na efektivnim uvidima kroz hibridna okruženja. DMaaS kompanije Schneider Electric, EcoStruxure IT koji ne zavisi od proizvođača opreme, nudi, na primer, transformisanje upravljanjem data centra iz uglavnom reaktivnog pristupa u prediktivni model dizajniran da poveća efikasnost i performanse.
DMaaS kompanije Schneider Electric, EcoStruxure IT koji ne zavisi od proizvođača opreme, nudi, na primer, transformisanje upravljanjem data centra iz uglavnom reaktivnog pristupa u prediktivni model.
Stiže toga još
Računarstvo u oblaku je stvorilo osnovu za modele as‑a‑service, ali to je bio samo početak. Sa Internetom stvari (Internet of Things) i računarstvom na ivici (edge computing) pojaviće se mnogo više modela zasnovanih na servisima. Za pružaoce usluga, ovo bi trebalo da bude dobra stvar. Što više opcija, to bolje. Izazov je donošenje pametnih odluka o tome koje će usluge pružiti najbolju kombinaciju profitabilnosti, rasta i zadovoljstva kupaca. To je nešto što svaki pružalac usluga mora lično da proceni na osnovu trenutnih mogućnosti i potreba, kao i izazova i ciljeva klijenata. Koja god usluga to bude, moraće da se uklopi u prave potrebe klijenta.
Četiri načina da pružaoci usluga pomognu korisnicima u digitalnoj transformaciji
Kako kompanije procenjuju prednosti novih tehnologija, kao što su Internet stvari (IoT), računarstvo na ivici i veštačka inteligencija (AI), one opredeljuju velike delove svojih budžeta digitalnim transformacijama. Prelazak na digitalizaciju nije bez izazova, jer se kompanije često bore sa onim šta to znači digitalna transformacija i kako se transformisati. Mnogi će tražiti pomoć spolja kako bi se razvili i ispunili svoje planove. To stvara savršenu priliku za pružaoce usluga da se dodatno učvrste kod postojećih klijenata, ali i da stignu do novih. Prilika je ogromna: procenjeno na 206 milijardi dolara u 2017. godini, tržište digitalnih transformacija širi se za 19 odsto godišnje na predviđene 493 milijarde dolara u 2020. godini, prema nekim istraživanjima.
Ali šta je tačno uloga pružaoca usluga u digitalnoj transformaciji? Oni pružaoci usluga koji ne mogu da odgovore na ovo pitanje moraće dosta da rade na sebi. Zadatak im je da porade na internoj digitalnoj transformaciji i relevantnim tehnologijama, kao što su hibridni oblak, Internet stvari i računarstvo na ivici, i razvijaju sopstvenu strategiju za izgradnju rešenja i konsultantskih usluga za korisnike sa inicijativama za digitalizaciju. Evo četiri načina za MSP‑ove da pomognu korisnicima u digitalnoj transformaciji:
Proceniti potrebe klijenata – Digitalnu transformaciju pokreću poslovni rezultati, kao što su poboljšano iskustvo korisnika, operativna efikasnost i optimizacija radne snage. Ali šta sve to znači i kako to se razlikuje od biznisa do biznisa? Zato pružaoci usluga moraju raditi s klijentima kako bi izvršili temeljne procene svih digitalnih sredstava. Te procene pomažu da se napravi trasiranje puta za implementaciju, dok se stvaraju temelji za dugoročni angažman između klijenta i pružaoca usluga.
Postaviti ciljeve digitalizacije – Nijedan tehnološki projekat ne može postići optimalan uspeh bez unapred određenih ciljeva – a digitalna transformacija se tu ne razlikuje od ostalih transformacija. Pružaoci usluga treba da rade s klijentima kako bi postavili ciljeve i implikacije tih ciljeva. Svaki cilj utiče na grupu aktera, bilo da je reč o zaposlenima, kupcima, partnerima ili kombinaciji nekih od njih ili svih. Neophodno je da kompanije shvate efekte tih ciljeva i udeo zainteresovanih strana kako bi radili i izvršili neophodna prilagođavanja.
Preporučiti investicije – Kada se procena završi, počinje faza planiranja. To uključuje utvrđivanje investicija koje su potrebne i kako ih finansirati. Pružalac usluga treba da prođe s klijentima kroz investicioni proces i opcije finansiranja kako bi se osiguralo realno planiranje. Digitalna transformacija ne dešava se odjednom, tako da korisnici moraju odlučiti u šta će prvo investirati. Investicije mogu uključivati zamenu hardvera virtuelnim sistemima, uvođenje novih aplikacija, povećanje kapaciteta propusnog opsega i kupovinu rešenja za monitoring serverskih soba i udaljenih lokacija.
Ostvariti viziju – I velikim i malim kompanijama treba pomoć u ostvarivanju njihove vizije digitalizacije. U nekim slučajevima, kompanije će predati glavninu posla pružaocima usluga, dok će u drugim zadržati dosta toga kod sebe. U svakom slučaju, pružaoci usluga mogu igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju profesionalnih i konsultantskih timova, rukovodeći se svakodnevnim zadacima, dok se interno osoblje fokusira na transformaciju ili kombinaciju oba.
Budućnost je digitalna
Strategije digitalizacije imaju suštinski značaj za buduće planiranje kompanije, što objašnjava zašto toliko visokih rukovodilaca opredeljuje velike delove svojih budžeta upravo za to. Budući uspeh kompanije može zavisiti od planiranja i izvršenja kompanijske strategije – i pružaoci usluga imaju odličnu priliku da stvore sopstveni budući uspeh pomažući klijentima da oblikuju svoje uspehe. Da bi uopšte započeli, pružaoci usluga mogu da iskoriste prednosti EcoStruxure IT paketa kompanije Schneider Electric, koji nudi procenu koja pomaže da se razume postojeće stanje klijentovog IT‑ja, napajanja i hlađenja.
EcoStruxure IT pruža sveobuhvatan pogled na to kako korisnici trenutno troše svoje virtuelne IT resurse i njihov efekat na fizičku infrastrukturu. Tako se stiže do iskoristivih podataka kako bi se omogućile smislene diskusije s klijentima o tome gde investirati kada žele da optimizuju svoje virtuelno okruženje, prouče održivost migracije na oblak ili prelazak na hiperkonvergentna okruženja – a sve to može biti deo strategije digitalne transformacije.
Internet stvari i pružaoci usluga: zašto je to važno?
Internet stvari (IoT) je podstakao nebrojene diskusije tokom proteklih godina o svom obećanju da će povezati sve što se može povezati, ali za većinu pružaoca usluga ostaje pitanje: „Koju ulogu mogu JA da odigram u ovom novom svetu?“ Samo mali procenat pružalaca usluga počeo je da gradi svoje mesto na IoT tržištu uslugama nadgledanja i upravljanja povezanim uređajima. Ali mnogi se još uvek pitaju da li uopšte ima mesta za njih. Što pre to shvate, to bolje. Jer je Internet stvari spreman za eksplozivan rast u bliskoj budućnosti. Do 2020. godine, instalirana baza uređaja dostići će 20,4 milijardi, a prema nekima i svih 50 milijardi.
To znači da pružaoci usluga koji ignorišu ove prognoze, to čine na sopstveni rizik. Čak i ako nisu sigurni kako da iskoriste mogućnosti Interneta stvari, klijenti će to zahtevati od njih. Sličan obrazac dogodio se i sa oblakom, pošto su klijenti reagovali na svaki signal oko tehnologija zasnovanih na oblaku. Ako klijenti ne mogu dobiti zadovoljavajući odgovor od jednog pružaoca usluga o Internetu stvari, logično je da će se okrenuti konkurentu koji to zna. Zbog toga, kao MSP‑ovi, trebalo bi da pokrenete temu IoT‑a s klijentima, objašnjavajući tehnologije i predlažući procene, da bi se utvrdilo da li su klijenti spremni za automatizaciju, praćenje i tehnologije za analizu u realnom vremenu koje su srce Interneta stvari.
Samo mali procenat pružalaca usluga počeo je da gradi svoje mesto na IoT tržištu uslugama nadgledanja i upravljanja povezanim uređajima. Ali mnogi se još uvek pitaju da li uopšte ima mesta za njih
Šta se valja iza brega? Razmišljajte mikrodatacentrično
Mikro data centri, mini‑verzija rekova u data centru, mogli bi da funkcionišu kao računarstvo na ivici i to u različitim industrijama. Šta pokreće ovaj koncept mikro data centra. Smrt korporativnog data centra može biti malo preuranjena. Da, preduzeća idu u oblake, ali bi data centar mogao postati decentralizovan preko „mikro data centara“. Mikro data centri su, u suštini, upravo ono što im ime kaže. Koriste rekove i zauzimaju mnogo manje mesta. Da, dragi moji, u budućnosti će možda postojati data centar koji se nalazi u sredini prodavnice ili filijale banke. Schneider Electric je sebi postavio za cilj optimizaciju potrošnje energije i spram toga priprema referentne dizajne za rekove i opremu u data centru. U fokusu kompanije Schneider Electric obično su uštede u potrošnji električne energije, ali EcoStruxure platforma sve više dobija na značaju. Evo tehnologija koje nam dolaze i podstiču potražnju za mikro data centrima:
Pitate se da li postoji potražnja za mikro data centrima? Činjenica je da interesovanje za mikro data centre ubrzano raste nakon nekoliko godina radoznalosti. Zašto je tako? Ako pokrećete novi posao, verovatno ste neko vreme planirali i pripremali se. Ali uz ograničena sredstva za pokretanje, morate iskoristiti svaki dinar (evro, jen, dolar?) ulaganja. To uključuje ne samo izbor prave tehnologije već i pravo mesto upotrebe. Koji su slučajevi upotrebe? Maloprodaja je jedan slučaj korišćenja zato što je potrebno računati s niskim kašnjenjem za sve, od personalizovanog marketinga do IT‑ja na licu mesta pa do otpornosti mreže. Pored toga, mikro data centri su pouzdaniji, bez potrebe za opsluživanjem, tako da lokalno osoblje ne mora da upravlja njime. Lokalni ogranak banke je još jedno mesto za upotrebu mikro data centra.
Šta je sa oblakom? U mnogim slučajevima, mikro data centri komplementarni su oblaku. Mikro data centar može da radi obradu podataka s lokalizovanih uređaja, senzora i potrošača, a da ne prebacuje podatke na oblak i sa njega. Manji su troškovi, a i kašnjenje signala.
Imamo li pobednika?
Konkurencija u IT sferi uvek je žestoka i postaje još intenzivnija kada tehnologije i povezane usluge postanu kurentna roba. Da biste se vi, kao pružalac usluga, izborili s konkurencijom i da biste se izdvojili iz gomile, morate učiniti nešto drugačije od konkurenata. Iako je istina da neke upravljane usluge takođe postaju robotizovane, imate bolje šanse da se izborite sa ovim obrascem tako što ćete podesiti svoje poslovanje da podrži nove tehnologije i izgradi usluge s dodatom vrednošću oko njih. Na taj način postajete vredniji za klijente nego što biste ikada mogli da budete prodajom istih proizvoda i usluga koje svi drugi nude. Otplivajte iz crvenog okeana u duboke, čiste vode plavog okeana i kupajte se sami u njemu…
mts data centar smešten je u samom centru Beograda i prostire se na više od 2000 kvadrata tehničkog prostora za smeštaj ICT opreme poslovnih korisnika. Pored smeštaja opreme – usluge Telehousing‑a, omogućen je direktan, brz i efikasan pristup svim telekomunikacionim uslugama na nacionalnom (nezavisno od izbora provajdera pristupa Internetu) i internacionalnom nivou (PoP‑ovi mts mreže nalaze se i u Budimpešti, Beču, Frankfurtu, Sofiji, Ljubljani…) preko telekomunikacione infrastrukture vrhunskog kvaliteta (carrier grade).
Zahvaljujući profesionalnom projektovanju i opremanju u skladu sa Tier 3/4 standardima, korisnicima se garantuju pouzdanost i raspoloživost njihovih podataka, u svakom trenutku. Sigurnost i bezbednost ovog data centra, koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima jedan od najsavremenijih u regionu, prepoznala je i Vlada Republike Srbije, koja je krajem 2017. godine otvorila prvi državni data centar i smestila celokupnu informaciono‑komunikacionu infrastrukturu Republike Srbije upravo u ovaj objekat.
Visok nivo dostupnosti i pouzdanosti isporuke servisa postignut je izgradnjom najsavremenije i najkvalitetnije infrastrukture za napajanje i klimatizaciju i uspostavljanjem višestepenih nivoa redundanse, a sve sa ciljem obezbeđivanja najzahtevnijih mikroklimatskih uslova i neprekidnog napajanja električnom energijom IT/ICT opreme, smeštene u serverskim salama velikog kapaciteta.
Fizička zaštita i bezbednost infrastrukture data centra, kao i same IT/ICT opreme, obezbeđeni su implementacijom najsavremenijih sistema za kontrolu pristupa, videonadzor, ranu detekciju i dojavu eventualnih požara, kao i najsavremenijim sistemom za automatsko gašenje požara.
Centralizovano rešenje za evidentiranje opreme u data centru (Asset Management);
Energetska efikasnost data centra proračunom PUE faktora (Power Usage Effectiveness);
Lakša identifikacija i predikcija potencijalnih problema, kao što su npr. temperaturni čepovi, preopterećenje rek‑ormana, loš protok vazduha, nedostatak fizičkog prostora;
Korišćenje alata za dodelu radnih naloga i praćenje promena u data centru (smeštanje opreme, povezivanje, demontaža);
What if simulacije bez uticaja na infrastrukturu i opremu;
Bolje planiranje i optimizacija resursa.
Garancija kvaliteta koju pruža mts data centar potvrđena je i sertifikatima o ispunjenosti zahteva standarda 9001, 20000, 27001 i 22301 u domenu pružanja IT servisa. Profesionalno osoblje mts data centra obučeno je da na najbolji način reši potencijalni problem koji može da prekine ili ugrozi svakodnevno poslovanje nekog od njihovih korisnika. U prilog ovim tvrdnjama govori i činjenica da u poslednjih deset godina nikada nisu imali nijedan problem koji je mogao da umanji funkcionalnost data centra i opreme korisnika.
Pored izuzetno stručnog kadra zaduženog za održavanje servera i ostale opreme, u prednost korišćenja data centra spada značajna ušteda kapitalnih sredstava za izgradnju sopstvenog data centra, a uz to i održavanja kompletne infrastrukture, kao i troškova hlađenja i napajanja opreme. Samim tim, ove uštede kompanijama ostavljaju slobodu da ulažu i planiraju dalji razvoj svog IT sektora na drugim poljima i realociranje zaposlenih na druge poslove koji su od značaja za širenje i napredovanje core biznisa.
Najvažniji pokazatelj kvaliteta i poverenja koje mts data centar uživa kod korisnika jeste i rad na povećanju smeštajnih kapaciteta koji je pokrenut ove godine. Budući da je trenutni prostor data centra već skoro popunjen, u planu su proširenja, kako bi svi zainteresovani imali priliku da zaštite svoje podatke.
Kompanija Comtrade je dobitnik “Microsoft Country Partner of the Year 2019 ” priznanja za Srbiju, a ovo je treći put da Comtrade osvaja ovu prestižnu nagradu, u partnerstvu koje traje više od 15 godina.
Jedna od najvećih IT kompanija u regionu, koja se našla među više od 2.900 kandidata iz 115 zemalja širom sveta, izdvojila se zahvaljujući dobrom poslovanju, kao i sve većem broju Comtrade rešenja zasnovanih na Microsoft tehnologiji. Pored toga, Microsoft Competence Center unutar kompanije Comtrade neguje tim stručnjaka koji je posvećen razvoju znanja i veština klijenata kroz blisku saradnju i edukaciju. Ovaj tim pomaže organizacijama da digitalno transformišu svoj biznis i usvoje inovacije i Microsoft rešenja koja nude dodatnu vrednost njihovom poslovanju.
“Naši partneri igraju ključnu ulogu u digitalnoj transformaciji, koja je centralna strategija za moderno poslovanje. Takva transformacija zahteva i nove veštine i nove investicije, stvarajući sjajne šanse za partnere kao što je Comtrade – iskusne u digitalnim tehnologijama, uslugama transformacije i savremenim poslovnim praksama”, rekao je Željko Vujinović, direktor kompanije Microsoft u Srbiji.
Nagrada Microsoft Country partnera godine je osvojena manje od godinu dana nakon što je kompanija Comtrade pored Srbije i Slovenije, uspešno ostvarila i status zvaničnog Microsoft LSP partnera u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori.
Emilija Ristić, izvršni direktor za strategiju i razvoj biznisa u kompaniji Comtrade, sa kojom smo nedavno i razgovarali povodom Microsoft LSP ugovora, potvrdila je značaj Microsoft priznanja rečima: “Ovaj status je potvrda našeg dugogodišnjeg rada na inovativnim rešenjima u partnerstvu s Microsoft‑om i dokaz da smo fokusirani na transformaciju biznis modela uz pomoć tehnologija. Prestižno priznanje omogućava nam da još bolje i brže pratimo najnovija tehnološka dostignuća i nove industrijske standarde: azure servise, naprednu analitiku i kognitivne servise za analizu podataka, pomažući svim našim klijentima u njihovom usvajanju.“
Uz izuzetne rezultate i dugogodišnja partnerstva, tandem Microsoft-Comtrade se godinama unazad pokazuje kao dobitna kombinacija za razvoj i implementaciju Microsoft tehnologija u regiji.
Kompanija HMD Global, poznata po Nokia telefonima, je najavila partnerstvo sa konsultantskom kompanijom CGI i Google Cloud platformom u vezi sa premeštanjem i skladištenjem podataka o aktivaciji telefona i performansama na Google Cloud u mestu Hamina u Finskoj. Premeštanje centra će omogućiti još naprednije korisničko iskustvo svim fanovima Nokia telefona, unapređujući brzinu i tačnost isporučenih detalja za Nokia telefone.
Oslanjajući se na naprednu analitiku podataka i tehnologije mašinskog učenja koje pruža Google Cloud, kao i na ekspertizu kompanije CGI u oblasti cloud-a i podataka, HMD Global će biti u mogućnosti da dodatno razvije analitiku podataka od čega će korist imati svi fanovi Nokia telefona širom sveta. Prvi Nokia pametni telefoni koji će skladištiti podatke u novom centru biće novi pametni telefoni počevši od Nokia 4.2, Nokia 3.2 i Nokia 2.2 modela. Podaci sa ostalih Nokia pametnih telefona biće premešteni u centar u Hamini nakon što Android Q ažuriranje postane dostupno kasnije tokom godine i kompletirano 2020. godine.
Juho Sarvikas, direktor proizvodnje u kompaniji HMD Global je izjavio: „Fanovi širom sveta cene naše jedinstveno obećanje o proizvodima. Ovo obećanje znači da će svaki Nokia pametni telefon koji pokreće Android One primati redovna bezbednosna ažuriranja tokom tri godine, zajedno sa nadogradnjama operativnog sistema u periodu od dve godine. Želimo da svaki Nokia pametni telefon ostane svež duže i da omogućimo svim korisnicima da uživaju u aktuelnim inovacijama kompanije Google. Trudimo se da korisnicima pružimo najnovija ažuriranja operativnog sistema Android, brže nego drugi proizvođači. Zato se naši korisnici mogu u potpunosti osloniti na svoje Nokia pametne telefone jer oni vremenom postaju sve bolji. Danas smo napravili još jedan značajan korak napred kako bismo učvrstili poverenje naših korisnika. Ostali smo verni našem finskom nasleđu i odlučili da sklopimo partnerstvo sa kompanijom CGI i Google Cloud platformom zbog naših rastućih potreba za skladištenjem podataka i povećanjem investicija u naš dom u Evropi.“
Ovaj potez dodatno osnažuje posvećenost kompanije HMD Global da se pridržava svih relevantnih evropskih sigurnosnih mera i zakona, uključujući propise o zaštiti privatnosti podataka Evropske unije, kao što je Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR).
Kompanija CGI je stvorila vrhunsku infrastrukturu između back-end prikupljanja podataka i pametnih telefona sa efikasno izgrađenom arhitekturom i optimizovanom strukturom troškova. Kompanija HMD Global se oslanja na stručnost koju poseduje kompanija CGI kada je reč o naprednoj analitici kako bi pažljivo radili i nadgledali rešenje i povećali svoj potencijal.
„Uvođenjem najnovijih tehnologija za prikupljanje i analizu podataka u kombinaciji sa ekspertizom inženjera i naučnika iz kompanije CGI, HMD Global je u mogućnosti da unapredi bezbednost podataka i da uči iz iskustva korisnika. Analiza upotrebe telefona i zadovoljstva korisnika pružaju uvid u to kako razviti uređaje da bi se pružila još bolja iskustva i usluge fanovima Nokia telefona širom sveta “, izjavio je Martti Reilander, potpredsednik, Advanced Analytics Solutions, CGI u Finskoj.
Sopstvena infrastruktura, cloud ili njihova mešavina, pitanje je koje se u poslednje vreme sve češće postavlja. Kako prepoznati prave potrebe i uskladiti ih sa sopstvenim poslovnim interesima, odgovara nam Goran Martić, direktor kompanije NetCast.
Čini se da je ovo pitanje danas bitnije nego ikad?
Jeste, s dobrim razlogom. Pojavom cloud provajdera (posebno Amazon AWS‑a), biznisi, programeri i korisnici IT resursa generalno, shvatili su da ono kako smo svi navikli da IT funkcioniše (sporo), zapravo ne mora da bude tako. Odjednom smo dobili mogućnost da „provučemo“ svoju platnu karticu i uz par klikova, za nekoliko momenata dobijemo svoju bazu podataka, VM, razvojno okruženje i slično.
Šta je, po vašem mišljenju, uzrok te „tromosti“ IT‑ja?
Jednom rečju – kompleksnost. Korporativni IT timovi suočavaju se sa ogromnom količinom kompleksnih i raštrkanih komponenti, zastarelim tehnologijama, alatima koji su neadekvatni i namenjeni samo određenom segmentu infrastrukture, timovima specijalista koji se međusobno ne razumeju baš najbolje. Kompletno IT upravljanje okrenuto je ka infrastrukturi, a ne aplikacijama i servisima koji pokreću poslovanje. Svrha infrastrukture i jeste da podrži poslovne aplikacije, što često zaboravljamo.
Koje su posledice kompleksnosti u praksi?
Enormno mnogo vremena i energije potrebno je za puko održavanje sistema. Svaka promena, a posebno proširenje uglavnom su bolni. Dodatno, resursi su slabo iskorišćeni. Sve to, u krajnjoj liniji, predstavlja zarobljen značajan kapital ili direktno košta novac, što se i ogleda kroz visok OPEX na koji se svi žale. Sve i da ne pominjemo uslovljenost na postojeće ponuđače i njihove tehnologije, što je nusproizvod kompleksnosti.
Pojava shadow IT‑ja, gde programeri i drugi korisnici IT usluga direktno zakupljuju cloud servise bez znanja i kontrole centralnog IT‑ja, ne samo da dovodi do smanjivanja važnosti IT‑ja nego i direktno ugrožava bezbednost podataka i kontinuitet poslovanja. Na duže staze gledano, ukoliko korporativni IT ne preuzme nazad konce u svoje ruke i postane pogon biznisa, rizikuje da bude outsource‑ovan.
Da li je onda cloud pravo rešenje?
Cloud i te kako ima svoju namenu… Ali neće sve aplikacije migrirati na javni oblak, kako su nas inicijalno marketinški stručnjaci ubeđivali. Na stranu veća kontrola i sigurnost koju uživamo prilikom posedovanja sopstvene infrastrukture, sa ekonomske tačke gledišta nema mnogo smisla iznajmljivati resurse (posebno veće količine) na mesečnom nivou ukoliko aplikacija ima predvidive, statične potrebe i biće u upotrebi zasigurno duži period. Ako pogledamo realno, većina aplikacija koje su kritične za poslovanje (npr. ERP, CRM, DB i sl.) spadaju u ovu kategoriju.
Kako onda treba da izgleda buduća data centar infrastruktura?
Temelj je svakako sopstvena infrastruktura, ali koja ima karakteristike cloud sistema. Prvo, sama arhitektura treba da se znatno pojednostavi. To je preduslov za dalju automatizaciju i centralizaciju. Ovim dobijamo jednostavnost i agilnost cloud‑a, uz performanse i kontrolu sopstvenog data centra. Dodatno, povezivanjem naše infrastrukture s poznatim cloud provajderima preko jedinstvenog portala omogućava nam izvršavanje scenarija bekapa, DR‑a, razvoja i testiranja. Sa hibridnom infrastrukturom, sveli smo TCO na optimalan nivo jer koristimo adekvatnu infrastrukturu za određeni tip aplikacije.
I za kraj, šta bi to značilo za IT kadrove koji upravljaju tom opremom?
Sa ovako postavljenom infrastrukturom, IT može da se okrene ka biznisu i da više vremena provodi na razradi proaktivnosti, aplikacijama i servisima koji su bitni za poslovanje, analizi i izveštavanju i sl. U suštini, umesto uloge „kočničara“ koja mu se danas često pripisuje, korporativni IT može da postane pogon biznisa.
ComData IIS paket pruža potpun uvid i kontrolu nad poslovnim i proizvodnim procesima u mesnoj industriji, a za proizvodnju i održavanje dobrog ERP sistema potrebno je odlično poznavanje poslovnih procesa. ComData je upotrebila višegodišnje iskustvo kako bi dokumentovala, unapredila i kontrolisala procese specifične za ovu privrednu granu.
ComData se usredsredila na modularan pristup i fokus na proizvodnju i proizvodne procese. IIS Mesna industrija nalazi se u eksploataciji u živinarstvu, kao i u uzgoju, otkupu, proizvodnji i preradi svinja i junadi. Preporučena je integracija s modulom kooperacija za veće industrijske sisteme, a u narednom periodu biće zaokružen kompletan sistem, od utroška hrane za uzgoj životinja na farmi do proizvodnje energije korišćenjem biomase.
Prijem – Obuhvata različite modalitete primanja robe: po jednoznačnom obeležju (ušnoj markici – grlo po grlo) ili po grupi isporučene robe. LOT tracing (sledljivost robe) počinje ovde i omogućava praćenje karakteristika robe od utovara do prijema, i kaliranje robe u toku transporta.
Klanje – I ovde je prisutan LOT tracing po grlu, danu isporuke, dobavljaču ili isporučiocu, u zavisnosti od ulaza, želja proizvođača ili krajnjeg kupca. Prisutna je potpuna podrška automatskog merenja.
Rasecanje – Modul pokriva automatsko razduživanje stanja u komorama poluproizvoda na osnovu informacija dobijenih od BIZERBA vaga i evidentiranje novog stanja u magacinima proizvoda i poluproizvoda, te razmeštanje po specifičnim magacinima.
Obrada – Nastavak procesa koji je započet u modulu rasecanja i evidentiranje daljeg procesa proizvodnje i praćenje na nivou LOT-a / Radnog naloga.
Dubinsko zamrzavanje – Višedimenzionalno evidentiranje stanja zaliha u komorama za duboko zamrzavanje, praćenje datuma proizvodnje, isteka roka trajanja, i skladišnih karakteristika u pojedinačnim skladišnim ćelijama komore za duboko zamrzavanje.
LOT tracing, ekspedicija i ambalaža – Pokriveni su dokumentovanje i upravljanje različitim aspektima rukovanja ambalažom u procesu nabavke, proizvodnje i prerade proizvoda.
Tenderi – Prate se podaci o prodaji, isporuci, porudžbenicama, korekciji cena i mnoštvo drugih parametara tenderskih nabavki.
Image may be NSFW. Clik here to view.Reč je o modulu u kojem se izrađuje dokumentacija vezana za otkup i prodaju poljoprivrednih proizvoda, kako od fizičkih, tako i od pravnih lica. Ceo proces evidencije i obračuna usklađen je s najnovijim zakonskim propisima i kompletno je automatizovan kako u pogledu samog obračuna, tako i u formiranju svih potrebnih dokumenata.
Automatski se daje razlika između isporučenog proizvoda i preuzetih obaveza. Data razlika je predmet obračuna a dalje može biti: otkupljena, predmet dalje kompenzacije, predata na uslužno čuvanje i slično. Pored automatskog generisanja svih zakonom definisanih dokumenata, program generiše i kompenzaciona dokumenta, kao i nalog za RUC i PDV priznanicu, što ovo rešenje razlikuje od drugih. Na taj način, korisnik u svakom trenutku ima uvid u stanje međusobnih obaveza, kao i obavljenih poslova, uključujući i obavezu isplate 8% prema poljoprivrednom gazdinstvu, te planiranje i ugovaranje starih i novih kompenzacionih i kooperacionih poslova.
Program je namenjen firmama koje se bave proizvodnjom, otkupom i preradom poljoprivrednih proizvoda. Sastoji se iz tri dela: šifarnika, u kojima se podešavaju određeni parametri koji omogućavaju jednostavnije korišćenje jer doprinose tačnosti i automatizaciji samog procesa rada programa i smanjuju mogućnost greške na minimum, operativnog ili radnog dela programa, gde se nalaze moduli u kojima se obavljaju različite funkcije vezane za vođenje dokumentacije otkupa; i izveštaja, gde se prati sveukupno poslovanje s kooperantima. Kao što je već rečeno, na osnovu podešenih parametara, koji zavise od načina poslovanja i rada firme, program se odlikuje tačnošću i velikom automatizacijom. Takođe, u programu su ispraćene sve zakonske regulative koje propisuju poslovanje pravnih lica s poljoprivrednim gazdinstvima, a tu se pre svega misli na obračun i isplatu PDV-a.
Motorola je lansirala uređaj sa svojim najnaprednijim sistemom kamera ikada, sa kojim svako može da napravi savršene fotografije u noćnom režimu i koji svako može da priušti. Reč je o Motorola One Vision pametnom telefonu sa kojim možete da pravite najbolje fotografije, bez obzira na doba dana.
Motorola ima 90 godina dugu tradiciju u zadovoljavanju potreba i želja svojih kupaca i uvek je bila korak ispred kada su u pitanju inovacije i izrada, što je i potvrđeno sa novom Motorola One Vision.
Image may be NSFW. Clik here to view.Zbog toga Motorola One Vision dolazi sa Quad Pixel tehnologijom, što je izraz koji je osmislio Motorola tim zadužen za istraživanje i razvoj (I&R), a nakon sprovedene opsežne studije o novom industrijskom terminu, koji će omogućiti potrošačima da bolje razumeju čitav skup prednosti koje im ova tehnologija donosi.
Quad Pixel tehnologija kombinuje 4 piksela u jedan veliki piksel od 1.6μm, što je ključno za oštrinu slike, naročito u uslovima slabog osvetljenja. Kada se na ovo doda i optička stabilizacija slike, fotografije više neće biti zamućene čak ni noću.
Senzor od 48MP je najbitniji u ovom procesu i veći je za otprilike 28% nego kod mnogih drugih flegšip telefona koji se mogu naći danas na tržištu. Zbog Quad Pixel Tehnologije ovaj veći sensor od 48MP je čak i do 4 puta osetljiviji na svetlost, a rezultat su izuzetno oštre slike od 12MP sa poboljšanim intenzitetom osvetljenja i redukovanim nivoom zamućenosti u uslovima slabog osvetljenja.
Izgledaćete najbolje pri svakom svetlu sa prednjom kamerom od 25MP koja takođe podržava Quad Pixel tehnologiju. Omogućavajući Vam da birate veličinu piksela zavisno od konkretne situacije, sa ovom kamerom ćete svaki put napraviti fotografije visoke rezolucije.
Štaviše ne morate da potrošite čitavo bogatstvo da biste sa vašim mobilnim telefonom napravili fotografiju koja je pravo remek delo! Motorola One Vision je opremljena unapređenim opcijama kamere koje pokreće osmojezgarni procesor. Na raspolaganju su Vam sledeće opcije, kao na primer:
Night Vision – za svetle, žive fotografije sa izuzetnom jasnoćom i preciznijim bojama
Automatsko detektovanje osmeha – da nikada ne propustite savršenu zajedničku fotku
Smart Composition – da vaša slika bude u pravim proporcijama
Portret mod – da u svakom trenutku napravite fotogafije visokog kvaliteta, čak i u uslovima slabog osvetljenja, spremne za deljenje za prijateljima
Motorola One Vision će biti dostupan na tržištu Srbije od 27. maja po promotivnoj ceni od 39.990,00 RSD. Kompletan test telefona možete da očekujete u narednom, julskom broju časopisa PC, kao i na stranicama našeg sajta.
Prekid u radu, kvar ili incident u data centru, koji predstavlja kičmu mnogih procesa unutar kompanije, može da izazove nemerljivu štetu. Zbog ovih razloga, zaštita od digitalnih pretnji uvek je prioritet, ali da li je to dovoljno da garantuje neprekidnost poslovnih procesa? Odgovor je, naravno da nije!
Zbog sve većeg značaja koji informacioni sistemi imaju na poslovanje kompanija, kontinuitet poslovanja i opstanak na tržištu biće sve više direktno zavisni od pouzdanosti rada njihovih informacionih sistema.
Bezbednost svakog IT sistema počiva na zaštiti od fizičkih pretnji i rizika, koji mogu da unište kompletnu IT infrastrukturu, kritične podatke i da zaprete samom opstanku kompanije, posebno u eri industrije 4.0. Sa svim procesima blisko povezanim i međuzavisnim, ne samo da bi bio ugrožen administrativni deo kompanije već je i kompletan sistem proizvodnje pod rizikom od prekida rada.
Zamislite npr. kakve bi posledice, direktne i indirektne, imala jedna banka koja zbog pada informacionog sistema (iz bilo kog razloga), ne radi određeno vreme i dođe do prekida transakcija, blokade bankomata itd. ili u još gorem slučaju gubitka podataka klijenata? Da li bi klijenti i dalje imali poverenja ili bi vrlo brzo prebacili račune kod druge „pouzdanije“ banke? Da li je investiranje u pouzdanu IT infrastrukturu „skupo“, kada je potencijalni rizik celokupno poslovanje?
Zato je jedino rešenje delovati proaktivno a ne reaktivno, tek nakon što se desi nepopravljiva šteta. Možete investirati u softvere, servere i ostalu opremu, ali ako oni nisu zaštićeni na adekvatan način od mnogobrojnih spoljnih faktora i rizika, investicija može biti uzaludna.
Rizici će uvek postojati, ali možemo da eliminišemo, ili bar umanjimo, one rizike na koje možemo da utičemo. Prvi i osnovni korak je fizički zaštititi IT sistem, opremu i podatke od svega što može ugroziti rad i dovesti do neželjenog downtime‑a: požara, poplave, provale, vandalizma, prašine, korozivnih gasova, eksplozije, neovlašćenog pristupa, padajućih krhotina, elektromagnetnog zračenja itd.
Najlakši način za zaštitu data centra od fizičkih rizika jeste pomoću „Sigurne sobe“ kompanije Rittal, koja znatno unapređuje bezbednost IT sistema i garantuje maksimalnu zaštitu vaše investicije, kritične opreme i podataka, od osnovne do zaštite visoke dostupnosti.
Sigurna soba – zaštita na više nivoa
Prilikom klasične izgradnje data centra, zidovi prostorije izrađeni su od betona, gipsa ili njihove kombinacije. Međutim to nije dovoljna zaštita od svih fizičkih rizika, jer u slučaju požara zid možda neće propustiti plamen ali porast temperature i vlage ne može se sprečiti.
Zato se za potrebe višeg i najvišeg nivoa zaštite od spoljašnjih rizika primenjuje izgradnja sigurne sobe – zaštitne prostorije od modularnih panela, sastavljenih oko data centra. Na taj način, sigurna soba se može izgraditi i oko već postojećeg data centra. Sigurne sobe grade se od prefabrikovanih panela (suva gradnja), unutar postojeće prostorije, zahvaljujući kojima se kompletan data centar može brzo i lako proširiti u slučaju potrebe, a takođe i rasklopiti i preseliti s kompletnom infrastrukturom na novu lokaciju.
Sigurna soba nije samo prost zbir svojih elemenata već predstavlja sistem čiji svi elementi čine jedinstveno funkcionalno rešenje. Prema SRPS EN 1047-2 standardu, pored obaveznog testa komponenti, soba mora da se testira kao funkcionalna celina, tj. mora se ispitati njena otpornost na sve negativne uticaje sredine prema standardu. Prilikom testiranja, sigurna soba se 60 minuta izlaže temperaturi od 1000 °C, a zatim hladi do isteka 24 časa. Ni u jednom trenutku porast unutrašnje temperature ne sme da bude veći od 50 °C, dok porast temperature kod F90 zidova može biti i preko 200 °C. Dodatno, kontroliše se da li je relativna vlažnost vazduha unutar prostorije premašila dozvoljenih 85 procenata, što se kod F90 zidova uopšte ne posmatra.
Rizici će uvek postojati, ali možemo da eliminišemo, ili bar umanjimo, one rizike na koje možemo da utičemo. Prvi i osnovni korak je fizički zaštititi IT sistem, opremu i podatke.
Nakon testa otpornosti na eventualni požar, obavezan je test na mehaničku čvrstinu prostorije (takozvani impact test), tako da nakon testa zaštitne funkcije prostorije moraju ostati nepromenjene. Pored zidova, svi elementi sobe moraju pokazati da su dorasli zadatku.
Neophodno je postići optimalni nivo zaptivanja IP56 prema EN 60529 specifikaciji, što će sprečiti prolaz prskajuće i stajaće vode, kao i prašine u štetnim količinama.
SRPS EN 1047-2 posebno naglašava ispitivanje zaštite od prodora dimnih i korozivnih gasova u data centar. Uticaj gasova na opremu i nosače podataka može biti poguban, čak i kada nema direktnog uticaja plamena i visoke temperature. Takođe, efikasno se sprečava gubljenja gasa za gašenje u slučaju nastanka požara unutar data centra (što statistički čini gotovo 20 odsto svih požara).
Ulazna vrata, pored zaptivnih i protivpožarnih svojstava, moraju biti otporna na provalu i neovlašćeno otvaranje, opremljena sistemom kontrole pristupa i signalizacijom položaja. Poseban mehanizam automatski ih zatvara u slučaju požara.
Svi prolazi kablova i cevi kroz zidove moraju se zaštititi modularnim sistemima istog nivoa zaštite. Modularna rešenja obezbeđuju visok nivo zaštite i fleksibilnost kod naknadnih intervencija na instalacijama.
Formiranje barijere za EM zračenje koja će onemogućiti krađu podataka, „prisluškivanje“ i negativan uticaj spoljašnjih izvora ispituje se u skladu sa EN 55024 i drugim standardima. Data centar treba da bude što bliži idealnom oklopu koji je nepropustan za EM zračenje u oba smera, pa je cilj obezbediti slabljenje od 60 dB u opsegu do 10 GHz.
Samo sertifikovana zaštita je pouzdana zaštita
Problem pouzdane zaštite data centra od svih prisutnih rizika nije jednostavan, ali je rešiv. Ako želite efikasnu zaštitu, neophodna je primena odgovarajućih standarda, u prvom redu SRPS EN 1047-2. Ispunjenje zahteva ovog standarda potvrđuje jedino ECBS sertifikat koji izdaje European Certification Board, akreditovano telo ESSA (European Security Systems Association).
Izgradnjom bezbednog okruženja za IT, stvarate sigurnu osnovu za neometan i pouzdan razvoj vašeg poslovanja. Vesimpex dizajnira, projektuje, gradi i optimizuje postojeće data centre i na taj način doprinosi vašem poslovnom uspehu. Dodatno, zahvaljujući širokom opsegu Rittal rešenja fizičke IT infrastrukture, imate mogućnost da na jednom mestu obezbedite kompletan data centar svim sistemima, od idejnog rešenja do implementacije i servisnog održavanja.
Izgradnja pouzdanog zaštićenog data centra je posao za profesionalce, a naše znanje, iskustvo i prvoklasna Rittal rešenja mogu vam pomoći u tome.
Računanje matematičkih konstanti na željeni broj decimala danas je rutinsko i, uz savremeni hardver, veoma brzo. U pionirskima danima računara nije bilo tako, a naročito ne pre njihove pojave, kada su matematičari jedino mogli da zamišljaju mašinu koja bi sav posao uradila umesto njih. Pogledajmo kako se računala vrednost broja π kroz istoriju do danas!
Podsetimo se nakratko teksta „Bag tridesetogodišnjak“ iz PC#261. Igrom slučaja, dok sam radio na razvoju biblioteke koja bi omogućila računanje matematičkih funkcija na danas prilično zastarelim mikrokontrolerima baziranim na 8‑bitnoj arhitekturi, veoma interesantan izazov bio je da se napiše biblioteka za računanje matematičkih funkcija na proizvoljan broj tačnih decimala (onoliko koliko specifični mikrokontroler dozvoljava, s obzirom na limitiranu memoriju i brzinu). Seto sam se da je u časopisu „Računari“ nekada davno objavljen program za računanje broja π na 1000 decimala. Iako sam koristio moderniju formulu koja brže konvergira, ipak sam iskoristio taj program za testiranje tačnosti, pošto se tada, u tom programu, koristila veoma dobro poznata Machin‑ova formula, kako bih potvrdio tačnost novih funkcija. Neverovatna greška u samo dve cifre pojavila se posle izvršenja objavljenog programa Lea Bosnića. I posle detaljne provere izvora i rezultata koji je objavljen u časopisu kao prilog, bilo je jasno da je reč o bagu.
Iako je to bio prilično mizeran bag, slučajno otkriven sa zakašnjenjem od gotovo trideset godina i jednostavno ispravljen, postavlja se jedno prilično interesantno pitanje – kako je matematičarima iz doba bez računara uspevalo da izračunaju broj π na „skoro“ isti broj decimala kao u pomenutoj Dejanovoj pitalici?
Razotkrivanje tajne broja π počinje još od starih Vavilonaca (20 vek p.n.e.), koji su samo uz pomoć „štapa i kanapa“ eksperimentalno došli do vrednosti 3.
To „skoro“ znači red veličine manji, ali je i to tada bio neverovatan uspeh i nikako se ne bih usudio da umanjim tadašnja dostignuća do kojih se došlo bez ikakvih pomagala osim table, krede i često višegodišnjeg, pa i decenijskog napornog rada.
U vreme starih Vavilonaca
Razotkrivanje tajne broja π počinje još od starih Vavilonaca (20 vek p.n.e.), koji su samo uz pomoć „štapa i kanapa“ eksperimentalno došli do broja 3. Čak se navodi da postoji jedna vavilonska ploča koja ukazuje i na aproksimaciju 3 i 1/8 (3,125). Aproksimacija starih Egipćana bila je 3,1605 (Rhind‑ov papirus, 1650 p.n.e.).
Prvo značajnije izračunavanje broja π počinje geometrijskim pristupom Arhimeda (287‑212 p.n.e.), koji je ucrtavao pravilne poligone van i unutar kruga i, primenjujući Pitagorinu teoremu, došao do bolje aproksimacije 223/71 < π < 22/7 (3,1408 < π < 3,1429) pomoću 96 poligona. Od tada je π poznat i kao Arhimedova konstanta. Moderna interpretacija Arhimedovog pristupa bila bi sledeća (n je broj stranica poligona):
Posle Arhimeda i nekoliko uspešnih pokušaja, najznačajniji je bio napor Liu Hui (4. vek), koji je došao do 3,141024 < π < 3,142074, odnosno približno 3927/1250 ili 3,1416. Kineski matematičar Zu Chongzhi (429‑500) došao je sličnim metodom, uz daleko veći broj stranica poligona (pominje se 24576), do 355/113 (3,14159292035), što je tačno na neverovatnih šest decimala.
Ludolph van Ceulen (1540‑1610) proveo je veliki deo svog života (pominje se čak trećina) računajući broj π na što veći broj decimala na sličnom principu kao i prethodnici. Izračunao je tačno π na 20, potom na 32, dok je njegov učenik Snel izračunao π na 35 tačnih decimala. Zbog te zasluge i neverovatnog uloženog truda, po njemu je broj π svima poznat i kao Ludolfov broj.
Posle toga se pojavljuju prvi beskonačni nizovi i formule za računanje broja π velikog broja matematičara: Vijeta, Valasa, Lajbnica, Ojlera, Rimana… Christoph Grienberger (1561-1636) daje 1630. π na 38 tačnih decimala i narednih sedamdesetak godina nije bilo pomaka, dok engleski matematičar i astronom Abraham Sharp (1653‑1742) nije 1699. izračunao π na 71 decimalu koristeći arctan seriju, koju su nezavisno otkrili Gregori (1671) i Lajbnic (1674):
Do ove formule je zapravo prvi došao indijski matematičar Madhava iz Sangamagrame (1350‑1425), pa se osim naziva Gregori‑Lajbnicova, koristi i Madhava‑Lajbnicova ili Madhava‑Gregorijeva formula, zavisno od izvora. Serija za π je upravo specijalan slučaj pomenute serije za računanje arctan funkcije:
Jedna od interesantnijih serija koju je objavio indijski matematičar i astronom Nilakantha (živeo je od 1445 do 1545) konvergira daleko brže od prethodne:
Prvi matematičar koji je uveo grčko slovo π za odnos obima i prečnika kruga bio je William Jones u radu iz 1706, ali su oznaku π matematičari masovno prihvatili tek posle njene popularizacije u dva Ojlerova rada iz 1736. i 1748. Osim toga, Ojler (Leonhard Euler, 1707‑1783) je dao veliki doprinos u mnogim oblastima matematike, astronomije i mehanike i smatra se jednim od najvećih matematičara svih vremena.
Jedna od najpoznatijih Dirichlet‑ovih serija (Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet 1805‑1859) jeste i čuvena Ojler‑Rimanova zeta funkcija:
Pre Dirichlet‑ove generalizacije, slične beskonačne serije bile su predmet i Ojlerovog interesovanja, koji je 1735. rešio čuveni bazelski problem, nakon čega je izračunao i doveo u vezu sa brojem π ovu seriju:
…gde je p niz prostih brojeva, a s=2 u slučaju računanja broja π po prethodnoj formuli.
Kako do tada još uvek nije bila poznata kompleksna analiza, nemački matematičar Riman (Bernhard Riemann, 1826‑1866), proširuje 1859. zeta funkciju i na kompleksne brojeve i postavlja čuvenu hipotezu koju još uvek niko nije uspeo da dokaže ili opovrgne. To je danas poznat kao jedan od milenijumskih problema, za čije rešenje se nudi nagrada od čak milion dolara.
John Machin
Svim prethodnim formulama za izračunavanje broja π zajedničko je da veoma sporo konvergiraju. Tek je John Machin (1686‑1751) dokazao formulu koja otvara mogućnost bržeg izračunavanja. Machin je 1706. izračunao π na 100 tačnih decimala, što je do tada bila nedostižna granica. Njegova najpoznatija formula je:
Za potrebe ovog teksta, nazovimo ovu formulu referentnom. Konvergira sa 1,4 cifara po iteraciji i upravo je ona dugo korišćena za proveru gotovo svih kasnije nastalih. Računanje funkcije arctan obavljano je pomoću Gregori‑Lajbnicovog beskonačnog niza. Kako funkcija daleko brže konvergira što je argument bliži nuli, nastale su razne serije nazvane po Machin‑u. Neke od tih formula uspešno su se koristile za obaranje rekorda pre i posle 2000. godine, testiranjem i prvih superkompjutera, kao što je sledeća:
Ovu formulu dao je Kikuo Takano 1982. godine i s njom je Yasumasa Kanada oborio rekord na 1.2411×1012 tačno izračunatih decimala 2002. godine na Hitachi superkompjuteru.
Ramanujan
Vratimo se sada malo u prošlost, tačnije na početak 20. veka. Potpuno nepoznat matematičkim krugovima, pojavio se Indijac Srinivasa Ramanujan (1887‑1920), s neverovatnim formulama i teoremama u teoriji brojeva. Kao izuzetno nadaren dečak, poslat je u školu u Madras sa svega sedam godina, a kasnije kao mladić, na nagovor svojih kolega, počeo je da šalje svoje formule i radove u Evropu. Papiri sa formulama uglavnom su mu vraćani, pošto za većinu Ramanujan nije izvodio dokaze, sve dok poznati matematičar G. H. Hardy nije uvideo njihovu genijalnost, pa ga je pozvao da dođe u Englesku kako bi nastavio svoje školovanje i dao doprinos matematici, što je Hardy svojim parama finansirao.
Ramanujan je u svom radu Modular equations and approximations to π, koji je objavljen 1914, dao i nekoliko formula sa aproksimacijom broja π do šest tačnih decimala, ali i do tada potpuno nove formule. Pored toga što je bio matematički samouk i veoma mlad, pokazao je neverovatnu matematičku percepciju i kasnije dao veliki doprinos u matematičkoj analizi i teoriji skupova. Gotovo ne započevši svoje formalno matematičko obrazovanje u Evropi usled niza zdravstvenih problema, vratio se u rodnu Indiju, gde je i preminuo u 32. godini. Hardy je insistirao da se sakupe i objave svi njegovi radovi i rukopisi, što je i urađeno. Nažalost, rad posvećen broju π, kao i većina njegovih formula koje su date bez izvođenja dokaza i mogućnosti praktične provere tačnosti, pale su u zaborav sve do 1986, kada su Browein i Bailey analizirali njegove radove i pronašli formule za π. Uz malo modifikovanu formulu, dokazali su da je tačna:
Ova formula daleko brže konvergira (osam cifara po iteraciji) od svih Machin‑ovih serija i bila je inspiracija braći Chudnovsky za još bolju formulu, koja konvergira sa 14 cifara po iteraciji. Tako su 1989. godine oborili nekoliko rekorda i prevazišli magični limit od milijardu decimala:
Interesantno je svakako pomenuti Jovana Puzovića, danas redovnog profesora Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji je 1983. godine objavio da je na kalkulatoru TI‑59 uspeo da izračuna 1188 decimala broja π, koristeći Machin‑ovu referentnu formulu. Program se izvršavao 62 + 18 sati u fast režimu kalkulatora, uz snimanje međurezulata na magnetnim karticama. Prema sećanjima urednika ovog časopisa, Jovan je svoj program za TI‑59 poslao Galaksijinom klubu korisnika programabilnih kalkulatora i program je uvršćen u katalog.
Pošto je Dejan (Ristanović, gl. odg. ur. PC Press-a, prim. ur) uvideo da program ima izuzetne performanse, poslao ga je američkom časopisu TI PPC Notes. Urednik tog časopisa, Palmer O. Hanson, Jr. se veoma pohvalno izrazio o programu i objavio ga u v8n1p21‑22 (januar 1983). To se lepo uklopilo u prijateljsko takmičenje sa korisnicima HP kalkulatora koje je počelo još u junu 1980. kada je u PPC Calculator Journal‑u objavljen program koji računa 1160 decimala broja π za 15.25 časova. Takmičenje se nastavilo sve do 2004. godine.
BBP formula
Veliki obrt oko postupka vezanog za izračunavanje broja π desio se 1996, kada su David H. Bailey, Peter Borwein i Simon Plouffe došli do formule kojom se direktno računaju heksadecimalne cifre broja π na željenoj poziciji. Postoje varijante formule s različitim brojem članova, čime se postižu izuzetno visoke performanse na multi‑core procesorima, odnosno superkompjuterima.
Kompletan postupak opisan je u radu The BBP Algorithm for π, David H. Bailey iz 2006. BBP formule se uglavnom koriste za proveru rezultata dobijenog pomoću Chudnovsky agloritma. Pomenućemo da postoje odgovarajuće formule za računanje nekih drugih konstanti na proizvoljan broj decimala, kao što su ln(2) i ln(10).
Počevši od Arhimeda pa sve do pojave prvih mehaničkih i elektronskih računskih mašina, matematičari su se poprilično namučili izračunavajući π na što veći broj tačnih decimala, iako se to većini možda čini kao uzaludan napor. Neki matematičari bili su naprosto opsednuti brojem π – Ludolf je skoro trećinu svog života proveo računajući broj π!
William Shanks (1812‑1882) je pored računanja konstanti e i γ na što veći broj decimala, tabele prostih brojeva do 60.000, uložio i dvadesetak godina uz manje prekide i provere, računajući π do 707 decimala i rezultat objavio 1874, primenjujući referentnu Machin‑ovu formulu. Godine 1944. je, proverom pomoću mehaničkih kalkulatora, D. F. Ferguson dokazao da je od toga 527 cifara tačno, koristeći formulu:
Sam D. F. Ferguson je izračunao π na 620 decimala i do 1949. rekord je nekoliko puta obaran. Poslednje takvo izračunavanje bilo je na 1120 decimala, kada je saradnik bio John Wrench.
Pojavom prvog elektronskog računara 1949. (ENIAC), rekord se povećao na 2037 decimala, a kasnije je broj cifara vrtoglavo rastao pojavom tranzistora, prvih integrisanih kola, mikroprocesora i, naročito, pojavom superkompjutera.
Koliko je računanje broja π bilo popularno, dokazuje i to da se svake godine obeležava dan broja π, 14. mart, treći mesec u godini, što reprezentuje 3,14. Na taj dan, običaj je da se entuzijasti takmiče u tome ko će više zapamćenih decimala tačno izrecitovati, podseća se na koliko je sve načina π izračunavan tokom istorije, ali i jede pita (pie na engleskom). Ginisov rekord drži Suresh Kumar Sharma iz Indije, koji je 2015, sa svojih 20 godina, izrecitovao tačnih 70.030 cifara za 17 sati.
Počevši od Arhimeda pa sve do pojave prvih mehaničkih i elektronskih računskih mašina, matematičari su se poprilično namučili izračunavajući π na što veći broj tačnih decimala, iako se to većini možda čini kao uzaludan napor
Poslednji svetski rekord u izračunatom broju decimala oborila je baš na dan broja π, 14. marta 2019. Emma Haruka Iwao, Japanka zaposlena u Google‑u – izračunato je 31.415.926.535.897 decimala, što je π×1013 decimala. Računanje je trajalo 121 dan (počevši od 22. septembra 2018. u 06:49:32 do 21. januara 2019. u 09:40:50) na 26 Google Cloud virtuelnih mašina sa 170 TB memorije, koristeći program y‑cruncher i Chudnovsky algoritam. Rezultat je proveren za 20 sati i to dvostruko: 7‑članim i 4‑članim BBP formulama. Program y‑cruncher napravio je Alexander J. Yee, koji je započeo da ga piše pre nekih 10 godina. Program optimizuje izvršavanje Ramanujanove i Chudnovsky formule i iskorišćava multi‑core i multi‑thread sposobnosti današnjih procesora. Detalji se mogu pogledati ovde i ovde.
Google je sve izračunate decimale objavio na svojim serverima i može im se pristupiti putem ovog servisa. Pitanje je samo da li će ikada ikome i biti potrebne…
Kome je uopšte potrebno toliko cifara?
Ako je π na sedam decimala dovoljan za grešku manju od jednog metra za obim Zemlje, a osamdesetak decimala dovoljno dobro za astronomske proračune u celom univerzumu, kakva je draž i svrha fascinacije brojem π i računanje drugih matematičkih konstanti na toliko decimala? Realno gledajući, neka konkretna svrha ne postoji, osim testiranja superkompjutera i postavljanja rekorda.
Najava je da će do 2020. godine Moore‑ov zakon prestati da važi s dosadašnjom tehnologijom, ali kako se danas uveliko koriste multi‑core procesori, moguće je da ćemo svi mi u veoma bliskoj budućnosti (i verovatno uz novu tehnologiju izrade procesora) imati jeftine superkompjutere na stolu, pa će uz toliku procesorsku snagu i nekada nezamislivoj količini radne memorije, obaranje rekorda u izračunatim decimalama raznih konstanti postati potpuno besmisleno.
Draž svakako ostaje nostalgičarima i programerima „starog kova“ da pogodne formule i algoritme prilagode i primene u svojim projektima, naročito s jeftinijim mikroprocesorima i mikrokontolerima, koji se danas i koriste u kalkulatorima, mobilnim telefonima i tabletima.
Kao jedan od lidera digitalne transformacije, APC je lansirao novu seriju povezanih Smart‑UPS uređaja sledeće generacije koji su prilagodljiviji i lakši za implementaciju nego ikada ranije.
Inovativni uređaji imaju potpuno novu funkciju APC SmartConnect koja omogućava kompletan uvid u status vašeg UPS uređaja bilo kada i bilo gde, onlajn preko sigurnog web portala. Povezani Smart‑UPS sa namenskim Ethernet portom olakšava podešavanje i ne zahteva dodatni hardver ili softver.
Preko intuitivnog interfejsa za daljinsko upravljanje, dobijate automatska obaveštenja, ažuriranje firmvera i opciju napredne podrške.
APC SmartConnect obezbeđuje:
Pristup sa bilo kog uređaja koji ima internet konekciju;
Jednostavna registracija i logovanje;
Proaktivna upozorenja i preporuke za produžetak životnog ciklusa;
Kompatibilan sa glavnim RMM platformama;
Bez potrebe za dodatnim softverom, SNMP trap ili kodiranjem;
Poštovanje najnovijih industrijskih standarda za bezbedno prikupljanju operativnih podataka.
Bolje zaštitite vaše klijente i povećajte prihode sa APC‑om
Dodatna mogućnost inovativnog rešenja je opcija za pružaoce usluga, odnosno sistem integratore kojima je potreban jednostavan način upravljanja infrastrukturom napajanja njihovih klijenata i maksimiziranje ostvarenih servisnih prihoda.
Obezbeđene su integracije sa vodećim alatima na tržištu za daljinski nadzor i upravljanje na tržištu koji pomažu u proaktivnom nadgledanju kritičnih prekida u napajanju i na taj način, značajno ubrzavaju podizanje vašeg poslovanja na viši nivo.
Inovativni povezani Smart‑UPS uređaj može da vam obezbedi:
Proširenje ponude poslovnih usluga i ugovora o uslužnim delatnostima tako da uključe nadgledanje infrastrukture napajanja. Obaveštenja o životnom ciklusu omogućavaju proaktivnu preprodaju zamenskih Smart‑UPS uređaja, kertridža za bateriju i dodatnih garancija;
Smanjenje troškova i produženi neprekidni rad sa akcionim notifikacijama koja pomažu u identifikaciji potencijalnih problema pre nego što postanu znatno kompleksniji i skuplji. Omogućavanjem proaktivnog IT održavanja i zamene pomaže u zaštitu reputacije i osiguravanje zadovoljstva klijenta;
Automatsko nadgledanje bez potrebe za kodiranjem, SNMP trap ili softverskim agentima, lako se integriše sa RMM platformom I na taj način značajno poboljšava operativnu efikasnost.
Sa ovim inovativnim rešenjem, APC je uspeo da maksimizuje životni vek UPS uređaja i pomogne korisnicima da zaštite svoju investiciju, sa proaktivnim notifikacijama o verziji firmvera, održavanjem uređaja i garancijom.
Od dolaska na domaće tržište, već dvanaest godina, Vip mobile u Srbiji stvara jedinstvene veze sa svojim korisnicima, pružajući im usluge prilagođene njihovim potrebama i načinu komunikacije. Sada, kreiranjem posebne kampanje za sve postojeće postpejd korisnike koji će ovog leta obnoviti ugovor, Vip želi da nagradi lojalnost svojih korisnika specijalnim popustima i pogodnostima.
Konkretno, Vip je pripremio specijalne popuste na sve telefone iz Vip ponude, koji idu i do 12.000 dinara. Popust mogu da iskoriste svi korisnici koji obnavljaju postojeći ugovor, a iznos popusta zavisi od broja godina provedenih kao Vipov postpejd korisnik, kao i od izabrane tarife. Ovom ponudom obuhvaćene su postpejd tarife Sigurica, Sigurica Plus, Klasik, Klasik Plus, Intarifa, NEO 3, NEO 5, NEO 12 i NEO 30.
Tako, na primer, ukoliko imate Vip postpejd skoro dve godine, a obnavljate ugovor uz kupovinu telefona u tarifi NEO3, možete da ostvarite popust od 2.000 dinara na cenu telefona. Ako ste Vip postpejd korisnik šest godina i obnavljate ugovor uz kupovinu telefona u NEO 5 tarifi, iznos popusta će se popeti na 4.200 dinara, a uz istu tarifu i deset godina lojalnosti možete ostvariti čak 6.000 dinara popusta.
Pored toga, za sve korisnike koji se opredele da ugovor obnove uz kupovinu novog telefona, Vip je pripremio i vaučer za srećan početak, uz koji donosilac može da ostvari od 500 do 5.000 dinara popusta na uređaj uz novi ugovor. Korisnik može da iskoristi vaučer za zasnivanje novog ugovora uz telefon, ili ga pokloniti nekoj dragoj osobi.
Detaljnije o popustima, pogledajte na Vipovom sajtu, ili svratite u neku od poslovnica širom Srbije.
Jedna od najvećih IT kompanija u jugoistočnoj Evrop, Comtrade, i ove godine od 15-26. jula organizuje EDIT letnju školu – deset dana besplatne obuke, rada na realnim AR projektima i druženja u prostorijama kompanije, u Beogradu, Kragujevcu, Čačku, Sarajevu, Banjaluci, Ljubljani i Mariboru. Mesta su ograničena, a prijave traju do 30. juna.
Mnogi IT studenti koji studiraju u Beogradu, sada imaju priliku da u svoj letnji raspored ubace i mesto gde će moći da rade na sebi! Letnja IT škola EDIT (Education for Innovative Thinkers) predstavlja način da studenti steknu praktično iskustvo i unaprede svoju poslovnu biografiju na način koji će ih izdvojiti u moru kandidata za poslove u IT industriji. Učesnike očekuje rad na uzbudljivim projektima, baziranim na najnovijim IT trendovima i tehnologijama, a stečeno znanje će im omogućiti da lakše izgrade svoju budućnost u oblasti informacionih tehnologija.
Polaznici će imati priliku da otkriju jedan od najsavremenijih tehnoloških centara u Srbiji, gde će u prostorijama kompanije Comtrade-a, u Beogradu, upoznati sadašnje i buduće kolege, družiti se i učestvovati u realnim projektima. Zajedno će, kroz timski rad, Scrum metodologiju, C# programiranje, Unity Editor i Vuforia Engine alate, razviti mobilnu aplikaciju na bazi Augmented Reality tehnologije. Koncept letnje škole takođe podrazumeva i mnoštvo zabavnih aktivnosti i prilika za druženje, tako da će studenti pored rada sa odličnim mentorima ove međunarodne IT kompanije, uživati i u zabavnoj atmosferi – potpuno besplatno.
Od 1996. godine, besplatna Letnja IT škola inspiriše inovativno razmišljanje i neguje buduće generacije IT lidera. Na čak sedam lokacija, učesnici iz godine u godinu stiču dragocena znanja i timsko iskustvo, radeći na realnim projektima i uz podršku najboljih regionalnih IT stručnjaka.
#EDITworld Beograd se održava 15 – 26.07.2019. a više o samom programu možete naći na edit.world/campuses/serbia/
Prema nalazima velike nacionalne Studije o potrebama i navikama publike u Srbiji koja je predstavljena juče, 25. juna na „Media Talks“, dvodnevnom interaktivnom događaju o trendovima i inovacijama u medijskom biznisu, građani Srbije žele više direktne komunikacije sa medijima, ali sumnjaju u pouzdanost i kvalitet medijskog sadržaja. Kao najveće probleme u izveštavanju domaćih medija, 28% anketiranih navodi loš sadržaj i nedostatak profesionalnih standarda, dok 26% misli da su to lažne vesti i dezinformacije.
Budući da se nezavisni mediji u Srbiji bore da ostanu na površini u ekonomskom, tehničkom i političkom okruženju koje se neprestano menja, projekat nastoji da promeni način razmišljanja i pomogne u razvoju poslovnih praksi koje se oslanjaju na moć interneta i lojalnost publike na putu ka održivoj budućnosti. U ovom kontekstu, Media Talks je prostor za uvođenje novih tehnika i pristupa, diskusiju o izazovima i prilikama za kreiranje sadržaja koji je u skladu sa potrebama i interesovanjima domaće publike, kao i analizu praksi koje su medijima širom sveta pomogle da dođu do šire publike i obezbede nove izvore prihoda.
Istraživanje koje je predstavljeno u okviru USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija, kaže da je 11% ljudi u Srbiji spremno da finansijski podrži lokalni medij u svojoj zajednici, i da za to izdvoji u proseku 500 dinara mesečno. Evan Trejs, direktor IREX-a u Srbiji i direktor USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija, veruje da je ovaj procenat neiskorišćen potencijal. „Ako mediji u Srbiji žele da im građani plaćaju za informacije, oni moraju da budu sigurni da sadržaj koji kreiraju ispunjava njihove potrebe “, rekao je Trejs i dodao: „Ovo ne znači da treba žrtvovati kvalitet sadržaja zarad površnih tema i senzacionalizma, već obezbediti ljudima pouzdan i raznovrstan izbor informacija koje im znače u svakodnevnom životu i interesovanjima, i to u formatu koji im odgovara“.
Medijski eksperti iz EU i SAD su podelili svoja iskustva u razvoju održivih biznis modela za medije. Arne van der Val, suosnivačFollow the Money (FTM), nezavisnog holandskog portala poznatog po istraživačkom novinarstvu, objasnio je kako im tehnike koje se inače koriste u video igrama, pomažu da svoju publiku uključe u FTM-ove istraživačke projekte. Upravo ovo je omogućilo da model plaćenog članstva u FTM, postane uspešan i pomogne im u razvoju medija: „Činjenica da postoji realna zajednica oko FTM sa aktivnim i uključenim članovima, štiti nas od pritiska moćnih pojedinaca i organizacija“, zaključio je on. Mišel Foster, partner uNewsgain-u, međunarodnoj organizaciji koja pruža usluge savetovanja u oblasti medijskog razvoja u preko 30 zemalja sveta, dala je praktične savete na teme upravljanja poslovanjem, brendom, prihodima i razvojem sadržaja u savremenom medijskom okruženju.
Uz podršku USAID-ovog projekta, dnevni list Danasuveo je opciju e-plaćanja na svom veb sajtu i pokrenuoKlub čitalaca, koji korisnicima daje mogućnost da se pretplate, učlane ili doniraju sredstva. Bojan Cvejić, urednik Danas-ovog onlajn izdanja, kaže da su već u prvih deset dana kampanje obezbedili značajna sredstva za narednu godinu. „U protekle tri godine dosta smo radili na razvoju onlajn izdanja i odluka da se okrenemo publici i zatražimo njihovu dugoročnu podršku, bila je veoma važna. Ovi prihodi će nam omogućiti da nastavimo da pružamo kvalitetno, nezavisno i profesionalno novinarstvo“, rekao je Cvejić.
Drugog dana Media Talks-a, održaće se brojne radionice i diskusije o tome kako izgraditi zajednicu oko medija, razviti održive modele funkcionisanja, ali i kako podići kapacitete za uspešnije sprovođenje procesa javnog zagovaranja ka boljim uslovima poslovanja na medijskom tržištu u Srbiji. Ideje i zaključci sa ovih sesija, poslužiće kao osnov za buduće aktivnosti USAID-ovog Projekta jačanja okruženja za održivost medija i nastavak podrške domaćem medijskom sektoru.
Prošlog meseca je predstavljen novi Motorola One Vision telefon, kreiran od strane brenda poznatog po svom originalnom hardveru, ali i brenda koji je pionir u inovacijama u svojoj, 90 godina dugoj tradiciji. Ovaj najnoviji Motorola pametni telefon je savršena kombinacija modernog dizajna i inovativne mobilne tehnologije, a sve uz garantovanu Android One bezbedonosnu podršku.
Ali šta zapravo znači imati Android One telefon? Jednostavno govoreći, to znači da imate pristup svemu što vam je potrebno i kad god vam je potrebno, uključujući dve glavne nadogradnje Android OS-a, bezbednosna ažuriranja za tri godine, ugrađeni Google pomoćnik, Google Play Protect i bez prethodno instaliranih aplikacija od treće strane.
U vreme kada su lični podaci izuzetno važni i kada se nalaze pod neprestanim napadom, u saradnji sa Google, Motorola one vision vas čuva od softverskih ranjivosti uz jednostavan interfejs za Android 9 Pie, tako što obezbeđuje mesečna bezbednosna ažuriranja za tri godine.
Na kraju, Motorola one vision donosi korisnicima i neke Android inovacije, kao što su Google pomoćnik i Digital Wellbeing, što im pomaže da se fokusiraju na ono što im je najvažnije, uz mogućnost za prekid veze kada je to potrebno kako bi izbegli svakodnevno ometanje.
Specijalista za monitore AOC najavljuje novi dodatak svojoj profesionalnoj seriji monitora 90. Novi 27-inčni U2790PQU pruža 4K rezoluciju (3840 x 2160 piksela) i gustinu prikaza od 163 ppi što rezultira u vrlo oštrim slikama. IPS panel novog monitora i dubina boje od 10 bita produkuju 1.07 milijardi boja omogućujući tako suptilne prelaze boja.
Dok siva boja kućišta monitora i trostruki dizajn skoro bez okvira čine ovaj monitor dizajnerski uglađenim, njegove izvanredne tehničke karakteristike uključujući i ergonomski podesivo postolje i karakteristike za smanjenje štetne plave svetlosti, čine ovaj monitor idealnim izborom prvenstveno za profesionalne korisnike, kao i one koji traže vrhunska rešenja.
Ultra HD ili jednostavno 4K rezolucija (3840 x 2160 piksela) polako ali sigurno zamenjuje trenutne 1080p (Full HD) i 1440p (Quad HD) monitore. Novi U2790PQU je monitor koje će posebno zaintrigirati kreatore sadržaja, video montažere, digitalne umetnike kao i osobe koje rade u excel tabelama i drugim informacijskim aplikacijama. Ekstra oštri i živopisni detalji zahvaljujući 4K rezoluciji, zajedno s tačnosti boja i 10 bitnom dubinom boje IPS panela, idealno odgovaraju vrsti posla profesionalaca u pomenutim područjima.
Svi monitori AOC-ove serije 90 dolaze s jedinstvenom srebrnom metalnom bojom i teksturom čime se razlikuju od dominantnih crnih ili sivih monitora, a i novi U2790PQU nastavlja tim modnim pravcem. 27-inčni panel kombinovan sa skoro nevidljivim okvirom kreira ogroman prostor na ekranu dok podjednako pruža kompaktan osećaj ne zauzimajući mnogo mesta na radnoj površini. Takav dizajn pruža i jednostavno postavljanje više monitora jedno uz drugo čime se još više povećava produktivnost modernog radnog mesta.
Profesionalni korisnici troše veliku količinu vremena upravo u radu na računarima svakog dana, a AOC pruža odlična rešenja kako bi to vreme napravio što je moguće udobnijim. Ergonomsko postolje novog monitora može se podesiti po visini (do 130 mm) ili se zakrenuti (-45°/+45°) i nagnuti (-3.5°/+19.5°) kako bi se monitor postavio na idealnu poziciju za svakog korisnika. Za korisnike koji uglavnom rade s vertikalnim sadržajem, monitor ima i pivot opciju koja omogućuje korišćenje monitora u portretnom položaju. Osim toga, novi AOC monitor nudi Low Blue Light način rada koja smanjuje štetne kratke talase plave svetlosti i time doprinosi zdravlju očiju. Usklađen s regulativama kao što su EnergyStar, EPEAT Silver i TCO 6 monitor je moderan, energetski efikasan i time idealan za poslovne prostore budućnosti.
Korisnici imaju i različite mogućnosti povezivanja na monitor zahvaljujući HDMI 2.0, HDMI 1.4 te DisplayPort 1.2 ulazima kao i dva fleksibilna USB 3.0 konektora. Za zvuk, korisnici mogu koristiti dva 2W ugrađena zvučnika ili ugrađeni konektor za slušalice.
Novi AOC U2790PQU dostupan je od jula ove godine po preporučenoj maloprodajnoj ceni od 41.229,00 dinara (bez PDV-a).
Kompanija Sony otkriva da su televizori sve veći, a muškarci često žele veće televizore od onih koje imaju. Uprkos porastu popularnosti manjih, prenosivih uređaja, dimenzije televizora postaju sve veće – i nema nagoveštaja da će se smanjivati. Prema istraživanju koje je u Evropi sprovela kompanija Sony „Evolucija dnevne sobe“ više od trećine ljudi (35 odsto) sada želi TV koji ima više od 55 inča, a njih 16 odsto želi TV koji ima više od 65 inča.
Poslednjih nekoliko godina porasla je popularnost televizora sa velikim brojem inča i u zemljama Adriatic regije. „Prema podacima iz ovog istraživanja, samo 30,7 odsto ispitanika iz zemalja Adriatic regije 2016. godine želelo je TV od 55 inča i više, dok je prošle godine taj procenat porastao na 50 odsto“, ističu u kompaniji Sony.
Želja za ekstra-velikim TV setom je najveća u Francuskoj, gde više od četvrtine ispitanih (26 odsto) tvrdi da bi njihov izbor bio televizor od 65 inča, a veće televizore takođe cene i u Belgiji, gde jedan od pet ispitanika preferira televizore koji imaju više od 65 inča. Zapravo, imati veliki televizor je toliko važno da ga jedan od deset ispitanika smatra ključnim statusnim simbolom, čak više od pametnih telefona i tableta (7 odsto), dizajnerske odeće (7 odsto) ili skupih satova (6 odsto). Skoro polovina (48 odsto) ispitanika želi veći TV od onog koji trenutno poseduje.
Od evropskih zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem, Italijani imaju najveću potrebu za unapređenjem, 57 odsto ispitanika želi veći TV. Oni su takođe najviše skloni tome da precenjuju svoj prostor, pa tako 18 odsto onih koji su kupili TV priznaju da je on preveliki za njihov prostor, a isto važi i za ispitanike iz Velike Britanije. Iako se obično smatra da su muškarci opsednuti veličinom, veliki televizori su takođe važni i ženama, a prema istraživanju 43 odsto njih želi veći televizor. Uprkos tome, muškarci su definitivno skloniji filozofiji „veće je bolje“, pošto 10 odsto njih želi nešto veće nego što poseduju.
S obzirom na to da je tehnologija omogućavala sve više načina i mesta za gledanje televizije, gledaoci su sve više cenili kvalitet koji pruža gledanje na većem ekranu od onog na manjem – a veliki procenat njih, čak 80 odsto ispitanika i dalje biraju TV kao mesto za najbolje iskustvo gledanja. Razlozi koji se navode za ovo su: ugodnije gledanje (72 odsto), bolji kvalitet gledanja (60 odsto) i to što izgleda impresivno u kući (18 odsto).
Takajuki Mijama (Takayuki Miyama), šef kompanije Sony za planiranje i marketing TV proizvoda u Evropi, izjavio je: „Primetili smo kontinuirani rast popularnosti velikih televizora tokom godina; tome su doprineli činioci kao što je porast želje za iskustvom uživanja u kućnom bioskopu, moguće kao protivotrov nastajanju kulture gledanja stvari u pokretu, zajedno sa televizorima koji postaju sve pristupačniji. Sada, sa uređajima kao što je Sony XG95, gledaoci mogu da izaberu televizor veličine do 75 inča za mali deo cene koju bi platili u prošlosti.“
Istraživanje u vidu ankete sprovedeno je u aprilu 2019. godine na uzorku od 6,000 Evropljana: po 1,000 ispitanika iz Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke, Holandije i Belgije!
